Iz kuce je izleteo Na ulicu Iva Sav zadihan, zahuktao K'o lokomotiva. Videli ga drugovi Pa za njim i oni, Potrcali, zahuktali, K'o pravi vagoni. Sad ulicom tako juri Ta cudna kolona. To voz Ivin putuje, Sa sedam vagona.
Zdravo vojsko ostrih olovaka zdravo kolono djaka u septembarskom marsu... Leva, desna desna leva cujem korak kako peva leva desna desna leva cujem korak kako peva... Pozdravice vas svi ko prave vojnike i mame i tate i bake i cike ko prave regrute sto ozbiljno cute, ucitelji, generali i cike desetari. Sve divizije djaka i sve djacke trube smestice lepo u djacke klupe. Ja znam da skolska godina ne traje ni subotu ni petak vec mnogo vise zato viknimo za veliki pocetak. Leva desna desna leva cujem korak kako peva leva desna desna leva cujem korak kako peva...
Zima, zima, -e pa sta je? Ako j' zima, nije lav! Zima, zima, -pa neka je, Ne boji se ko je zdrav! A sta moze zima meni, Sta mi moze sta mi sme!? Nek mi nosic pocrveni, Eto to je to je sve.
Prvi sneg, prvi sneg, pokrio je breg... U osvitku zore kroz sumracak tavni Pokrivene snegom pocivaju ravni. A studeni lahor kroz doline mirne preko pustih polja kadikada pirne, i s vihorom lakim seoce se hvata, pa zasiplje snegom i strehe i vrata. A u selu joste u pozorje milo noc, vedra i hladna, ne podize krilo Iz daljine samo lisica se krade, pa kokosi vreba i pilice mlade, i od njenih sapa i tuna i tamo u prvome snegu trag se vidi samo...
Kad je bio mrak, kad je bio mrak, pojurila macka misa cak, cak, cak, pojurila macka misa cak, cak, cak. A dal'ga je progutala, il'ga nije progutala, to ni ona nije znala, to ni ona nije znala, jer je bio mrak, jer je bio mrak...
E ovo je prvi u seriji postinga koje imam nameru da vam posaljem, a cija je uloga dvojaka:
Kao prvo, za svu nasu decu po belom svetu, da imaju cime da hrane dusu, da dolazi iz Juge, a da nije politika.
Kao drugo, kao "self-test" (boze, koja li je nasa rec?): Svi oni, koji uhvate sebe da pevuse melodije koje idu uz ove stihove, neka znaju: jos ima nade za vas (nas)!!!!
Pozdrav,
Neoplanta/Boris