O OCMOM MAPTY: Y HAC, Y YCA
Osmi mart povezujem sa uciteljicom, mamom, i bakom. Kao takav mi je
ostao u lepom secanju. Po pravilu je cela porodica isla coporativno
kod bake na Zvezdaru, noseci gladiole (koje su najkrupnije) umesto
obicnijih karanfila (koji najduze traju). Baka se tu kao grdno
iznenadjivala, a zatim iznosila kolace koje je pekla citav prethodni
dan (kao, slucajno). Uciteljice su takodje bivale jako dirnute, a o
mami da i ne govorimo.
Kasnije sam i sama dobijala poneki poklon za tu priliku --- onako
sporadicno, nista organizovano. Ne mogu da kazem da sam se pri tome
osecala nesto potlaceno ili ugrozeno --- mislim, cokolada je
cokolada, i poklonjenom prasetu se u zube ne gleda. Ko nosi cvece zlo
ne misli, >kniks< i hvala najlepsa.
Otkad sam na Zapadu, Osmog Marta ni od korova --- samo se tu i tamo
zucne da je to neki nepocudni komunisticki praznik. Moram reci da je
time za mene ovaj praznik dobio dodatni sarm, jer ne samo da nije bio
bljutavo komercijalizovan kao Mother/Father's day, vec je jos imao i
ukus zabranjenog. Ko bi se tome nadao! Uciteljice, pioniri, i "Blago
nama sa mamama" prelaze u, takoreci, ilegalu! Bakine gladiole
subverzivne postale! Iz njih proviruju Roza Luksemburg, Klara
Cetkin, Trocki, i Bog te pita ko jos (nek' nas sacuva Ford, sto reko
A. Huxley).
Pa onda, tu su jos i feministkinje, pa jos i (jujuju) "lezibejke, da
prostite"... Uzgred, zasto se ova rec kod nas, izgleda, smatra
nepristojnom? Ovde na zapadu se sasvim normalno upotrebljava. Ovaj
vid puritanstva me podseca na to da se u nekim nasim krajevima i
supruga ovako predstavlja: "A ovo mi je, da prostite, zena..."
Dakle, ja sam odlucno ZA ocuvanje 8. marta, na Istoku zbog bakuta i
decice, a na Zapadu iz cistog inata. Zato hvala svima na cestitkama,
pa i na onima koje su ispale malcice KPMEce. Ah, da, s jednim
izuzetkom: onome ko me nazove PopovicEVA ili PopovicKA osmomartovsko
cvece prosledjujem pravac u kantu za djubre. Sa osmehom.
Ms. Popovic