Nekakav zendjio covek gradio kucu, pak je htio da ucinijednu stvar sto drugi nikada nije ucinio i da tim dokaze svijetu svoje bogatstvo, te izmisli i nacini alku na avlinskim vratima srebrnu pa pozlacenu, i zapise na vratima velikim slovima: "Ovako cini ko ima". Podje putem nekakav covek siromah pa kad vidi sto nikad prije nije cuo ni vidio, donese po noci jedno gvozdje te razvrati alku na vratima i ponese, a zapise: "Ovako cini ko nema". Zapisao kaludjer na sircu ( dje se reze) ize (i) da bi pozno ako djak osijece malo od sirca. Kad kaludjer izidje iz sobe, onda djak uzme sirac, osjece povecu krisku, pa zapise opet onako ize kao sto je i bilo. Kad dodje kaludjer, pogleda sirac i uzme u ruke: "Vaistinu slovo ize, ali sirca nize". Nekakav Turcin, dosavsi u berbernicu da se obrije, kaze na pitanje da je iz Sarajeva. Berberin od djavolstva stane hvaliti kako su Sarajlije svi junaci, i da se oni nigda ne dadu kvasiti, nego suvu kosu briju. Turcinu to bude milo i, pokazavsi da je i on junak, pristane da ga brije nenakvasena; ali kad ga stane vrlo boljeti i vise ne mogne trpeti, onda rece: "Nakvasi malo, nijesam bas iz Sarajeva, nego poblizu odande". Sastanu se dvojica siromaha, dva glavna prijatelja, koji se nijesu zadugo vidjeli. Posto se najprije za zdravlje upitaju, upitase jedan drugoga: -Kako mi sad zivotaris? -Dobro, odgovara drugi. Sto imam para- sve mi je u zitu, sto imam zita- sve mi je u brasnu, sto imam brasna- sve mi je u hljebu, a sto imam hljeba- sve mi je u trbuhu. Nekakav Turcin svrne s puta u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda dozvavsi svoga druga, koji je bio ostao na putu, kaze mu: - Hodi, uhvatio sam hajduka| Drug mu odgovori: - Kad si ga uhvatio, a ti ga povedi amo. Onda mu on kaze: - Ama nece da ide. Kad mu drug na to rece: "Ako nece da ide, a ti ga pusti", a on mu odgovori: - Pustio bih ja njega, ali nece on mene. U nekoj zemlji oglasi se lazljiv vrac. Car od one zemlje dozove ga preda se i iznesavsi u zavezanoj vreci lisicu, rece mu: - Ako pogodis sta je u toj vreci, pravi si vrac, i necu ti nista; ali ako ne pogodis, pogubicu te. Onda on, zamislivsi se malo, rece sam sebi: - E lijo, sad si dolijala| Cuvsi to car, odmah povice: - Pogodi, lisica i jest| I tako ga otpustise kao pravog vraca. Kad je nekakav covek polazio nekud na put, komsije i poznanici navale na njega, pa jedan veli donesi mi ovo, drugi veli donesi mi ono, a nijedan ne daje novaca; onda nekakvo dete izadje preda nj i pruzivsi mu paru, rekne: - Na ti, molim te, ovu paru, te mi kupi i donesi sviralu. A on mu na to odgovori: - Ti ces, sinko, svirati. Sve ce proci, i najvece zlo kao i najvece dobro. Nekakav putnik dodje u jedno selo u kome je gospodar imao prekrasan dvor, pa kod dvora jednoga svog roba uhvatio u jaram te orao po njemu. Kad putnik to cuje, bi mu vrlo zao, i, otisavsi gospodaru na oranje, stane mu govoriti da to nije pravo, i zaiste da bi mu prodao onog roba da se onako ne muci; ali prije nego mu gospodar odgovori, okosi se na nj rob govoreci: - Sta je tebi stalo za to? I to ce proci. Putnik se nadje u cudu, pa okrene svojijem putem. Kad se putnik poslije dugog vremena vrati natrag, i dosavsi opet u ono selo, dozna od seljaka da je car, cuvsi kako je gospodar svoga roba mucio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve imanje dao robu. Putniku bude vrlo milo, i digne se k robu i stane mu cestitati zahvaljujuci bogu sto se tako dogodilo. Ali rob, ne mareci nista za to, odgovori mu: - I to ce proci. Baba se pet puta udavala, pa posto je umrla, krenula bogu na istinu. U putu je sreo sveti Arandjeo, pa ce joj: - Kudijen si posla, baba? - Bogme, sinko, u raj. - A kako ces ti, baba, u raj kad si se pet puta udavala. Vuci se u pakao natrag| - A oklen ti znas da sam se ja pet puta udavala? - Kako necu znati kad sam ti ja svakome covjeku dusu izvadio? Baba se razljuti pa ce: - Ha, nijesam prije ni znala krvnika. Mici mi se, krvnice, s ociju. Da im ti nijesi dusu vadio, ne bih se ja pet puta udavala. Dosle Svabe da ceraju Ciganina u ropstvo. Kad su zapitale Ciganku gde joj je muz, Ciganka izidje pred svoju cergu i zovne ga u njihovu prisustvu: - O Mujo, o, o| Suma ti mati, brda se vrati, gele poskagele, dodji odmah, Svabe te traze.