Intervju mi je dao Goran Cato dugogodisnji igrac odbojkaskog kluba
Vojvodina i njen proslogodisnji kapiten.
Nalazimo se u kaficu Dacmen tacno u sest sati kako je dogovoreno, sportisti
zaista umeju da cene tudje i svoje vreme. Ogroman , crnokos iz njega zraci
prikrivena snaga, u kaficu ga svi poznaju. Salim se, probijam led prvog kontakta,
"uzimam mu meru" za zenski deo citalaca. On narucuje sok, pepeljara je
beskorisna na nasem stolu, jer pusaca nema.
Postavljam blic pitanja:
Visina? Dva nula dva.
Godina? Dvadeset sedam.
Status? Ozenjen.
Knjiga? Sto godina samoce.
Strip? Komandant Mark.
Patike? Asiks.
Kafic? Dacmen.
Grad? Zacudjeni pogled. Pa Novi Sad.
Omiljeni lik iz grupe TNT? Bob Rock.
Omiljeni glumac iz Maratonca? Danilo Stojkovic.
Pitam ga nesto sto ne ocekuje: "Sta si kao dete zeleo da budes kad odrastes."
Trenutni odgovor: "Lekar"
-Zasto si poceo da treniras odbojku, a ne fudbal ili kosarku?
-Pa trenirao sam i fudbal, branio sam, ali sam istovremeno sa jos cetiri
drugara, dvometrasa iz skole, krenuo i na odbojku. Stalno sam kasnio na jedan
od treninga i izabrao sam odbojku. Kasnije sam samo ja nastavio da treniram,
drugari su odustali.
-Koliko vremena ti oduzima odbojka, koliki rad stoji iza tvojih sportskih
uspeha?
-Trenira se bar 5-6 sati dnevno, fudbalerima je strasan trening kada treniraju
sat vremena, za nas je to samo zagrevanje. Ja u teretani dnevno provedem bar
tri sata.
Stizes li jos necim da se bavis pored odbojke?
-Da, naravno upravo radim diplomski na Ekonomskom fakultetu.
-Odakle ta snaga da se preokrene rezultat u kriticnim trenutcima, odakle taj
inat?
-Najbitnija je fizicka pripremljenost. Odbojka je takav sport da su preokreti
uvek moguci, bitno je prekinuti protivnikovu seriju.
-Mnogo ljudi je odlucilo poslednjih godina da zivi u inostranstvu, da li i ti
svoju buducnost nakon zavrsene sportske karijere vidis tamo ili planiras da
se vratis?
-Da, planiram da se vratim, moji su motivi cisto sportski, zelim da napredujem
u karijeri. Zelim naravno i nesto da zaradim, jer ovde je nemoguce obezbediti
i osnovnu egzistenciju.
-Sta mislis dokle ces igrati?
-Obicno se igra negde do 35 godine, mada srednji blokeri kao sto je Djula
Mester i kao sto sam ja krace, izlazu se vecim naporima.
-Sta Vojvodinu osim talenta cini uspesnim timom?
-U timu ne postoji netrpeljivost, vlada drugarska atmosfera. Tacno se zna gde
je cije mesto, cene se godine, iskustvo kvalitet, postoji stroga hijerarhija.
-Najlepsi trenutak u Vojvodini?
-Pobeda u Kanu kada smo doznali da ulazimo medju veliku cetvoricu.
-Najtuzniji trenutak?
-U principu nema tuznih, mozda poraz protiv Dahaua, mada ni to nije bio smak
sveta...
-Koliko toga kompenzuje karijera uspesnog sportiste, jer ocigledno neke velike
materijalne dobiti nije bilo?
-Odbojka je nesto sto najvise volim da radim i nesto sto je deo mene i potpuno
me ispunjava. Zaista da je samo do novaca ovim sportom se nikad ne bih bavio.
-Smatras li da je Novi Sad hladan grad?
-Ranije je bio. Ova situacija je to izmenila. Postali smo agresivniji i
vatreniji. Ta agresivnost je dobra kada se radi o sportu, ali je u principu
negativna kada se radi o pucanju, ratovanju... Ljudi su se promenili, manje je
starosedelaca u NS-u ima preko 100 000 izbeglica.
-Sta najvise volis u Novom Sadu?
-Volim ljude, priljatelje. Imam puno priljatelja.
-Sta najvise mrzis u Novom sadu?
-Njegov izgled, provincijalizam, zaostajemo za Beogradom pa cak i za
gradovima u Srbiji. Sve je manje kulturnih, sportskih i ostalih dogadjaja.
-Kako je biti slavan?
-Ja to ne osecam, jedino deca uvek vicu zamnom u dvoristu ispred zgrade.
-Kad se jednog dana vratis cime bi voleo da se bavis?
-Sportom, da budem uz neki klub da prenesem svoje iskustvo. Smatram da su
sportski klubovi najzdravije sredine, iako ima puno stresnih situacija.
-Sta te je najvise naljutilo u zivotu?
-Ovaj besmisleni rat... svi ti ljudi koji su bezrazlozno poginuli.
-Sta te je najvise obradovalo?
-Kada sam dobio brata. On je sada maturant i igra odbojku u Futogu.
-Kako se zove grad u Belgiji u koji ides?
-Grad je Everbeur a tim je Scherpenheuvel-zichem, jos uvek gresim kada ga
izgovaram.
Cudno zar ne? Uopste nije jezikolomka :-)))
-Tri zelje za zlatnu ribicu?
-Zdravlje pre svega.
Uspeh u sportskoj karijeri.
Licna sreca.
-Sta mislis o INTERNETU?
- To je svetski bum, lici mi na radio amatere.
Jos malo caskamo o moru, o sportu. Pitam ga hoce li na more ove godine.
Voleo bi ali zena mora da polozi vozacki pre puta u Belgiju...
Zapricao se, iznenada se setio da jos ima obaveza. Oprastamo se, dajem mu
moja dva izvestaja sa utakmica Vojvodina-Sisli i finale Vojvodina-Partizan
koja su za ovu priliku prvi put videla papir. Dajem mu i svoj EMAIL. Sumnjicavo
vrti glavom na moje ubedjivanje da kupi racunar i da se ukljuci na INTERNET,
mada vidim da ga to ocigledno zanima. Zaboravljam da mu pozelim srecan put,
tesim se valda cu jos imati prilike kada mu budem dao ovaj clanak.
Dragi prijatelji Vojvodina ima teskih finansijskih problema i ako niste lenji
mozete joj bar malo pomoci sa par dolara uplate na sledeci racun:
_____________________________________________
MILNER TRADE LTD.
CYPRUS POPULAR BANK LIMASSOL, 024-33-003091
Za VOJVODINU
----------------------------------------------
Racun je dolarski i setite se da su velike stvari sazdane od malih
:-))))). U sledecem "broju" intervju sa Miroslavom Vislavskim predsednikom
odbojkaskog kluba Vojvodina. Prvi cete doznati sastav u kome ce Vojvodina
igrati sledece sezone i mnoge druge interesantne stvari.
Vas sportski (odbojkaski) komentator Geza III