KUSTURICINO ZBOGOM

YU-Qwest's Movie Special Interest Group

KUSTURICINO ZBOGOM

"NECU VISE DA PRAVIM FILMOVE"

Posle polemike oko njegovih odnosa sa Srbima, reziserov proglas

PARIZ - "Zelim da promenim sivot, necu vise praviti filmove". To je izjavio Emir Kusturica svojim prijateljima u Parizu, prilikom proslave njegovog 41. rodjendana, 24. novembra. Vest je objavio press office rezisera iz Sarajeva, koji sada zivi u Normandiji i koji je zatrazio francusko drzavljanstvo, bez preteranog objasnjavanja i bez spominjanja polemike koja je "eksplodirala" posle Zlatne Palme u Kanu dodeljene njegovom filmu "Underground" i koji bi trebao da se pojavi u Italiji krajem godine. Optuzili su ga za izdaju, "apologiju srba", da je napravio propagandni film za Milosevica i da ga je ovaj cak i finansirao. Njegove prve reakcije su bile veoma tuzne: "Svaki put kada pokusam da uradim nesto za Jugoslaviju napravim gresku, ili se osecam beskrajno bespomocan. Onda pocnem da rzamisljam o tome i pokusavam da pronadjem odgovor: kako je moguce da sam toliko bespomocan pred necim do cega mi je toliko stalo? Medjutim, odgovora nema, na um mi dolaze samo zastrasujuce misli i tajne moje zemlje ostaju tajne".

Njegovi tuzioci su bili intelektualci, poput francuza Alaina Finkelkrauta iz "Le Monde"-a, onda bosanski pisac Zlatko Dizdarevic - njegov bivsi saradnik, novinar Enzo Betizza (niko od njih trojice nije video Underground), suprotno od misljenja kriticara. "To nije film "filo" nesto, filosrpski ili nesto drugo, to je film protiv autodestruktivnog ludila jednog naroda", napisala je Irene Bagnardi. A Lietta Tornabuoni je nastavila: "To je film koji uopsteno govori o zalosti i patnji zbog jugoslovenskog raspada. I film koji je izuzetno anti-titoisticki: podrum u kome zive zatvorenici je simbol titoizma, sna razuma pod tim rezimom, mistifikacije koja je trajala decenijama...".

Proslog oktobra, u Riminiju, gde je primio nagradu Fellini ("Presrecan sam jer sam od Fellinija najvise i naucio. Da danas postoji Sekspir sigurno bi se zvao Fellini"), Kusturica je bio primoran da nastavi sa polemikom: "Ove optuzbe su plod pariske perverzije savremene filzofije. Izmislili su ih pojedini filozofi, cinicno, samo da bi se stavili u prvi plan. Amoralni su do te mere da nisu ni videli Undergorund. Ko god ga je video zna da je centralna tema upravo kontra-propaganda: ne radi se o filmu o Balkanu, vec o centrima moci i manipolacije svih naroda. Sto se tice insinuacije da me je Milosevic finansirao, smatram da je glupa i smesna. Undergorun je producirala velika kompanija, Buick Construction Company, sa kojom imam ugovor za tri filma".

kada se radi o sceni koja je najvise osporavana, ona u kojoj nacisticke trupe ulaze u Zagreb, docekane od strane razdragane mase - Underground pocinje sa scenama nemackog bombardovanja Beograda iz 1941. godine i nastavlja sa pricom o grupi osoba zarobljenih u podrumu, gde ce ostati dvadeset godina, zato sto ih partizan Mirko uverava da rat nije zavrsen i ubedjuje ih da prave oruzje koje onda on prodaje i tako se obogacuje - Kusturica je objasnio da "kada se pravi savremena prica, mora se pronaci ravnoteza izmedju dokumenta i fikcije. Koristio sam snime UFA o dolasku nemaca u Sloveniju tokom rata: medjutim dovoljno je videti arhivkse snimke da covemk odmah postane paranoik."

Odgovori koji otkrivaju jaku valju da se odreaguje, u suprotnosti sa najavom da zeli da se povuce iz sveta filma. Osim ako se, kao sto tvrde njegovi prijatelji, ne radi o trenutku neuverenja, koji bi mogao da prestane sa novim izazovom, novom pricom koja ceka da bude ispricana, kao sto se vec dogodilo Kieslowskom.