("E, pa, ovaj... Ka`i svome uredniku da te drugi put elementarno obrazuje kad popstavlja{ pitanja pametnijem od sebe. " (Radoman B.))
Moja du`nost je da vam objasnim zbog ~ega sutra ne}ete ~itati BUM broj 8. Ali, po{to ja to ne znam, primite ovo samo kao obave{tenje. Eto, toliko. Do srede.
Hvala na razumevanju.
Gautama
***
Sekretar Saveza dramskih umetnika Srbije Du{anka Markovi} izjavila je danas da zna~ajnija Beogradska pozori{ta sutra ne}e igrati predtave u znak protesta zbog gu{enja slobode govora i solidarnosti sa studentskim protestom. Sutra ne}e biti predstava u Ateljeu 212, JDP-u, Zvezdara teatru, Pozori{tu na Terazijama i Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu.
***
"Odbijanje Vrhovnog suda predstavlja signal da je Milo{evi} zao{trio stav i opredelio se za sudar ne samo sa demonstrantima, ve} i sa SAD i Evropskom unijom, koje su proteklih dana implicitno zatra`ile od njega priznavanje izbornih rezultata, uspostavljanje demokratskih normi i otvaranje dijaloga sa opozicijom u Srbiji'', ka`e u svom izve{taju Va{ington post, uz preno{enje strahovanja zapadnih diplomata iz Beograda da ovakav razvoj doga|aja dovodi do pove}anja napetosti i sad ve} sasvim neposredne opasnosti od obra~una policijskih snaga sa desetinama hiljada demonstranata.
***
"Milo{evi} je veoma izolovan-ne `ivi slu~ajno u biv{oj Titovoj vili, a ne bli`e gradu, ali je svestan i dobro informisan o onome {ta se de{ava. Moj utisak je da je jako iznena|en veli~inom protesta i njihovom du`inom", rekla je Kati Marton, predsednik Komiteta za za{titu novinara sa sedi{tem u Njujorku na konferenciji za novinare, organizovanoj u Radiju B92.
***
"Srbija je na putu prema ta~ki sa koje nema povratka" naslov je teksta u kojem dana{nji Observer pi{e o trenutnim zbivanjima u Beogradu. "Milo{evi} je uspeo", navodi list, "da stvori dru{tvo u kome ve}ina mladih veruje da protestvujuci nema {ta da izgubi i dostignut je presudan momenat u kome mora ili da upotrebi silu ili da podeli vlast". Veruje se da ce Milo{evi}, ukoliko prepusti Beograd koaliciji "Zajedno","pre}i granicu sa koje nema povratka", pi{e Observer.
Sandej tajms demonstracije karakteri{e kao jednako "i mirne i zabavne", navode}i da su "ovi protesti, puni dobrog humora, dali svetu novu sliku Srbije-zemlje veselja i spontanosti, izgubljenih u proteklim godinama krvoproli}a". "One (demonstracije) jasno ozna~avaju raskr{}e na kome se zemlja na{la-ili }e snage promene uspeti, u kom slu~aju bi Srbija mo`da mogla u}i u dru{tvo evropskih demokratija, ili }e biti zaustavljene, izazivaju}i op{ti o~aj'', pi{e Sandej tajms. Sandej telegraf prenosi re~i jednog zapadnog diplomate kako to {to je Milo{evi} bio koristan za postizanje mira u Bosni ne zna~i prijateljstvo i kako niko nije nezamenljiv, dok Indipendent on Sandej, navode}i kako demonstranti Milo{evi}a nazivaju "poslednjim tiranosaurusom" pi{e kako on "nema vi{e gde da se sakrije".
***
U subotu, 7. 12. odr`ana je sesija Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca sa temom "Studentski protest". Gosti su bili studenti sa pet beogradskih fakulteta.
Na samom po~etku studentima je poru~eno da tu nisu do{li da bi im se neko ulagivao ({to se u poslednje vreme ~esto de{ava), ve} radi kriti~ke rasprave. Re~eno je da veliki broj nevladinih organizacija u Jugoslaviji i van nje podr`ava studentski protest i poma`e ga koliko mo`e.
Neki profesori B. U. izrazili su mi{ljenje da studenti treba da se zala`u za ve}u autonomiju Univerziteta i akademske slobode (tj. za promenu Zakona o Univerzitetu). Me|utim, ~ula su se i mi{ljenja da sada{nje zahteve studentskog protesta ne treba pro{irivati jer bi to bilo kontraproduktivno.
Gospo|a Borka Pavi}evi} obavestila je studente da je velika grupa francuskih umetnika i intelektualaca trebalo da doputuje u Beograd radi podr{ke studentskom protestu, me|utim vize im nisu odobrene.
Stav je ~lanova Beogradskog kruga da podr{ka ogromnog broja intelektualaca iz celog sveta predstavlja ogromnu odgovornost, i da stoga studentski protest mora ostati nadstrana~ki, usmeren ka borbi za vladavinu zakona i za pravo gra|ana da odlu~uju o svom `ivotu; oni su tako|e izrazili svoju nadu da }e se studenti kloniti svake vrste {ovinizma.
Ju~e i danas smo pitali studente okupljene na Platou:
a) Da li se sla`ete da autonomiju Univerziteta treba uvrstiti u studentske zahteve?
Od 128 sre}nih ispitanika 95% je odgovorilo pozitivno.
b) Da li idete na okupljanja koalicije "Zajedno" posle studentskih {etnji?
30% (od ukupno 100 posto ili 122 slu~ajna prolaznika) je reklo sudbonosno: da.
A sad zadatak iz matematike: Izra~unati koliko je bilo protiv u slu~ajevima pod a) i b).
c) Po{to iz zvani~nih izvora nismo mogli da saznamo ni{ta o sudbini poga~e, odlu~ili smo da saznamo {ta je preovla|uju}e uverenje u {irokim narodnim masama. Zato smo studentima postavili pitanje: "[ta misli{, {ta su uradili sa poga~om?"
Od 110 mislilaca 33% smatra da je poga~a pojedena, 26% smatra da je poga~a ba~ena, 5% smatra da ju je smazalo obezbe|enje. 3% misli da su dobitnici poga~e, ne znav{i {ta s njom, oti{li da se konsultuju s popom. 3% smatra da su je ostavili za crne dane, a 3% misli da je ~uvaju kao trofej, a 2%-da su u njoj potra`ili dinar.
10% nema odgovor na ovaj kompleksni problem. Preostalih 15% ispitanika davalo je raznorazne odgovore koji ipak nisu za objavljivanje.
^ini se da je posle petnaestak dana protesta, neki bi rekli a i vreme mu je, sve dobilo dosta jasne konture. Dokazivano je da su dogadjanja u organizaciji studenata vanstranacka, da bi se identi~na stvar dogodila i da "pokradeni" poticu sa leve polovine stranacke ponude, kao i da je sve ovo stvar principa a zarad borbe za ustavom zagarantovana prava gra|ana. Takodje, krajnje je ocigledna i nakana da se sve zavrsi na miran na~in, bez prekomernog talasnja vec dovoljno nemirne politi~ke scene u Srbiji. Zahtevi su, iako kasnije nesto dora|ivani, stvoreni po meri okolnosti u kojima se nalazimo i do kraja postuju realnost. I najzad, podr{ka celokupnoj manifestaciji studentske volje je zaista na iznenadjuju}e zavidnom nivou. Dakle, ljudi slu{aju, a mi imamo dosta toga manje ili vise pametnog da na pravi nacin kazemo. Cini se da sve ide onako kako bi svako od nas samo po`eleo. No, da li je sve bas toliko o~igledno?
Dokazivano je u ve}oj ili manjoj meri i dokazano. Dodu{e, uz povremene izlete u sfere verbalne manipulacije masom. Zaboravljano je da studenti i besna rulja bez imalo svesti o svetu oko sebe nikad nisu bili jedno. Niti }e. Jasna poruka je upucena i onima sa simsa cetvrtog sprata na Terazijama. Li~no, imam sve manje strpljenja za politi~ku nezrelost i sme{no pogre{ne procene kako doga|aja, tako i ljudi. "Svima }emo biti za vratom dok se ne nau~e reda", cuh na jednoj od tribina. Pla{m se da ce to da potraje. No, bar se krenulo u jedinom pravom smeru.
Primetite da je klju~na re~ u svim razmatranjima dosada{njih kao i predstoje}ih doga|aja - "potrajati". Masa ljudi tvrdi da je spremna da istraje sve dok nam jednom ukupno ne postane ne dovoljno dobro ve} bar podno{ljivo lo{e. U su{tini, svi smo mi spremni, ali je neke potrebno uveriti delima da je postavljeni cilj vredan tolikog truda. Kako u ovoj zemlji bez masovnosti ni{ta ne mo`e da se u~ini, organizacija kao institucija je zaista od najve}eg zna~aja za uspeh bilo ~ega, a naro~ito poduhvata poput Protesta '96.
Organizaciju imamo, no kakvu? ^ini mi se da se dosta toga rasvetlilo doga|ajima poput neve{te predaje poga~e ispred zgrade Peredsedni{tva, krajnje konfuznog zasa|ivanja {ljive ili ~ega ve} na Novom Beogradu, najavljenog pa otkazanog pranja rektorata, ne ba{ naajboljeg obezbe|enja... Sve u svemu lista nije mala. Ukoliko se `eli posti}i utisak spontanosti, onda svaka ~ast, no svi su izgledi da nije ba{ tako. Da ne bih gre{sio du{u moram da napomenem da postoji par prijatnih iznena|enja. Izmedju ostalih zaista kvalitetne WWW prezentacije, kao i nekoliko ozbiljnih biltena {tampanih od strane fakulteta na kojima postoje mogu}nosti za tako ne{to. Tribine i doga|anja u amfiteatrima su standarno dobra solucija, iako sve to li~i na nasle|e od pre ~etiri ili pet godina pa i ne predstavlja ozbiljniji plus na kontu organizacionog odbora. Sve u svemu, sve podseca vi{e na kreativni nered nego na kreativni red.
Bio sam na Platou svih ovih dana. Znate li ose}aj koji ~ovek poseduje dok stoji u mra~noj prostoriji znaju}i po {ta je do{ao, ali je zaista u nemogu}nosti da ga dobavi jer ga jednostavno ne vidi. Na kraju mu ne ostaje ni{ta drugo nego da isfrustriran iza|e napolje sa utiskom totalne nemo}i. Po~eh tako da se ose}am me|u ljudima medju kojima to nikako ne bih smeo. A sve iz razloga {to imam utisak da ne posedujem nikakvog uticaja na to "{ta, gde i kako" unutar organizacije u kojoj bi isti morao da posedujem. Pa, ja ni ne znam koji su to ljudi gore, kako je sve ovo po~elo, kako traje i kako ce da se zavr{i. Ne znam kako da im se obratim, ako ni{ta drugo ono bar da pitam. Po~eli su da imaju velike probleme i malo vremena.
Osnova uspeha u sferi kojom se mi na `alost na ulici bavimo je, dakle, krajnje efikasna i jaka organizacija kroz koju je mogu}e artikulisati ideje i zahteve studentske populacije. Organizaciju imamo, potrebno je proraditi na njenoj efikasnosti, tu zbora nema. Kljucno pitanje je kako izbeci da se ta struktura ne svede na dvoje troje ili petoro ljudi koji ce svesno ili nesvesno iskompromitovati svu onu pozitivnu energiju koja se nalazi ispod njih. Iskustva prethodnih generacija govore da jedina ispravna opcija jak, ali zaista jak sistem informisanja. Mi ga za sada ne posedujemo. Sve se svodi na prenos dnevnih vesti i to na prilicno traljav nacin. Ko je za sta odgovoran i kako ga kontaktirati - mozete saznati uz dosta upornosti drskosti pa i srece. Kako ga ne daj boze pozvati na odgovornost, to tek saznati necete. Organizacija koja bi trebalo da, bar u izvesnoj meri personifikuje ono sta mi od ovog drustva ocekujemo najmanje na to lici.
Zbog svega ovog navedenog najracionalnije resenje bi bilo stvaranje biltena na nivou Beogradskog Univerziteta koji bi dnevno obavestavao studente o dogadjajima, zakljuccima sa sastanaka i eventualnim kontaktima koji odbor protesta uspostavlja sa razlicitim grupacijama. Naravno, u obzir dolazi i bilo koji drugi oblik informisanja studenata o trenutnim dogadjajima: dnevne tribine na kojima bi bili clanovi odbora, Email ili sta vec... Ovo bi stvorilo neophodne uslove za nadolazece, cini se neophodne promene. Najgora stvar koja jednom protestu moze da se dogodi, a samim tim i svakom pojedincu kao delu istog je da se ucauri u formi iz koje je kasnije zaista tesko izaci, i koja se po pravilu zavrsava manipulacijom i dugorocno totalnim neuspehom. Zeleo bih da Protest '96 ne zavrsi kao i svi dosada{nji, iskustva dovoljno imamo.
A volje?
Ma~ak
POGOVOR: Ova rubrika je zami{ljena kao prilika svima onima koji se ne sla`u sa ovim ili onim detaljem organizacije protesta (ili ~ak sa organizacijom u celini) da to svoje mi{ljenje objave kao i da im bude odgovoreno. Svako ko ose}a potrebu da na ovo odgovori, slobodan je da to u~ini, i smatramo da }e ovakvo su~eljavanje mi{ljenja biti na op{tu korist.
Redakcija
@ivim ...dakle mislm Mislim...dakle {trajkujem
Razgovaram sa Du{anom Mi{kovi}em, ~lanom Protestnog odbora PMF-a i Glavnog odbora studentskog protesta Beogradskog Univerziteta, jednim od najneposrednijih svedoka ovog protesta, koji do sada traje sedamnaest dana, a na PMF-u ~etrnaest.
Barba: Kako i kada si se uklju~io u ovaj protest?
D.M.: 22. XI u petak, kada je ispred zgrade PMF-a do{la grupa studenata skandiraju}i: "Izlazite napolje!", postideo sam se {to nisam sa njima. Ve} slede}eg dana se pru`ila prilika da sa kolegama iz SUFF-a i SUMF-a razgovaram o na{im potezima povodom aktuelnih doga|anja. Zaklju~ili smo da nam je du`nost da odreagujemo, ali jo{ uvek nismo znali kako. Istovremeno, nezavisno od nas, tu potrebu su imale i mnoge druge studentske organizacije i studenti.
Vrlo brzo smo me|usobno kontaktirali i u roku od dva sata sastavili Inicijativni odbor i formulisali na{ zahtev. Ve} u Nedelju uve~e, snalaze}i se na razli~ite na~ine, od{tampali smo pozive na protest. U Ponedeljak od ranog jutra krenuli smo sa animiranjem studenata, koji kao da su jedva do~ekali da izraze svoj revolt.
Barba: Da li si ~lan neke stranke?
D.M.: Ne, i ne verujem da }u ikada biti.
Barba: [ta si sve radio u dosada{njem toku procesa?
D.M.: Bavio sam se mnogim stvarima. Bio sam: ~ista~, obezbe|enje, aktivista, predsedavaju}i Protestnog odbora PMF-a, ~lan Glavnog odbora studentskog odbora Beogradskog univerziteta, pa sada i novinar.
Barba: U ~emu si se posebno istakao?
D.M.: Sigurno sam bio najuspe{niji kao ~ista~, jer sam samoinicijativno o~istio VHA i hol PMF-a, a to i nije neobi~no s obzirom da se kao primenjeni fizi~ar kanim baviti ekologijom. Tako|e, ka`u da sam bio "stra{no" obezbe|enje.
Barba: Kako se od tolikih obaveza nisi umorio?
D.M.: Mislim da su ovim protestom postignute tri veoma va`ne stvari:
1. Studenti su pokazali da je nemogu}e potpuno ih umrtviti i da ubudu}e svako mora ra~unati i na njihovu reakciju.
2. Savez studenata, kao jedini legalni predstavnik studenata je kona~no pokazao da nije i legitiman predstavnik na{ih stavova. Tako|e, na videlo je definitivno iza{la njrgova korumpiranost i politi~ka opredeljenost. Istovremeno sy oja~ale druge postoja}e studentske organizacije, a nazire se i stvaranje novih na gotovo svim fakultetima. Sve to }e, nadam se, biti dobra osnova stvaranja zdravog pluralizma unutar Univerziteta, koji bi rezultirao konkurencijom ideja i akcija, {to bi, naravno, dovelo do maksimalnog pobolj{avanja polo`aja studenata u dru{tvu i standarda. Forma kroz koju bi se sve to ispoljilo bi mogla biti neka vrsta sydentskog parlamenta, kakva ve} postoji u mnogim razvijenim zemljama.
3. Ovaj protest svakako predsavlja jednu valjanu osnovu na kojoj bi se mogla zapo~eti nova borba za vra}anje autonomije Univerzitetu. Ovo u budu}nosti pre svega zavisi od profesora, ali i od nas studenata okupljenih u nekompromitovane organizacije.
Barba: Smatra{ li da su zahtevi ovog procesa ispunjivi?
D.M.: Ovi zahtevi su zaista elmentarni, ali priroda onih koji treba da ih ispune je takva da je porebno jo{ dosta truda, a ispunjenje }e biti u nekoj uvijenoj formi. Bitno je re}i da je vlast ovoga puta u stvarnoj panici, za razliku od 1992. kada su zahtevi bili nerealni i organizacija u velikoj meri lo{a.
Barba: Kakva je tvoja li~na korist od protesta? D.M.: Pre svega slomljena je moja jedna predrasuda, a njih je uvek dobro lomiti. Pre ovog protesta bio sam uveren da sam jedan od retkih koji duboko pro`ivljava sve ono {to nas okru`uje, a da su ostali otupeli. Sada sam upoznao ogroman broj ljudi spreman da se bore za svoje stavove.
Barba: Da li `ali{ za propu{tenim predavanjima i ve`bama?
D.M.: Nikako. ^ak se smatram sre}nim {to mi se pru`ila prilika da ulo`im semestar za pedesetak godina normalnijeg `ivota. Osim toga Pravda je za mene uvek imala ve}i zna~aj od polaganja nekog ispita.
Barba: Na kraju, da li postoji mogu}nost tvog profesionalnog anga`ovanja nakon prtesta?
D.M.: To je isklju~eno, mada smatram da mentalna sloboda o kojoj govori prof. dr Milan Kurepa, zahteva maksimalnu informisanost i promi{ljanje o svemu onom {to nas okru`uje pa i o politici.
Barba
Da li }e te deca pitati MAMA (TATA), a {ta si ti radila (radio) '96?