Kad zasvira tamburica jasna
I zaori naša pisma glasna,
Od miline srce mi uživa,
Oj Bunjevče, još te ima živa!
Od miline srce mi uživa,
Oj Bunjevče, još te ima živa!
Kad zaigra kolo naokolo,
Vilovito, sitno i okolo,
Misliš, brate, da su morske vile
Iz oblaka u kolo sletile.
Misliš, brate, da su morske vile
Iz oblaka u kolo sletile.
Nisu ono iz oblaka vile,
Već Bunjevke, naše seje mile.
Kad zaigra, u kolo se vaća,
Misliš, nogom zemlju ne do’vaća.
Kad zaigra, u kolo se vaća,
Misliš, nogom zemlju ne do’vaća.