Bio je neki pogresan dan, nestvaran. Govoorrila si ocima, opojno,, kaoo kad zima uspava, kao kad pooraz spasava, kao kad jutro svanjava, u pricama. Bila je neka lagana stvar, nestvarna. Osvajala si usnama, zanosno, kkao kad dete prohoda, kao kad vojska marsira, kao kad ljubav ubija, u pesmam. A kad me, a kad me pogledas u zemlju propadam, a kad me pogledas, u zemlju propadam, mada znam da ti se dopadam.