ZNAM C"OVEKA

Znam c"oveka, stanovao je tu odmah iza,
muc"ila ga apstinentska kriza,
muc"ila ga danima. 

On mi je rekao da se susreo sa samim Bogom.
Da je u grobu s jednom nogom,
da sa sobom ne pric"a.

C"ovek se muc"io, c"ovek je non-stop mislio na belo.
I ne zato s"to mu se htelo,
morao je ponovo.

Imao je male zenke,
bledu facu, runo lice.
Patio je od hronic"ne  
ne-ne-ne-nesanice. 

Znam c"oveka, c"ovek je pokus"ao da se skine.
Ali je tes"ko sa visine,
da se spustis" bezbolno. 

Jos" mi je rekao da je sanjao neke vrane,
koje su graktale sa grane.
Koje su ga pljuvale.

Da je on gotov, da je samo pola ljudskog bic'a.
Da je jedan od slabic'a.
Od ulic"nih kerova.

Imao je male zenke,
bledu facu, runo lice.
Patio je od hronic"ne
ne-ne-ne-nesanice.