Vesna Denčić, Beograd, 30.11.1963.
Diplomirani politikolog.
Objavila dve zbirke aforizama:
"U Društvu se ne šapuće" (1987)  i
"Svet ne može propasti bez nas" (1996).

Zastupljena u više antologija
aforizama i zbirki kratkih priča.
Aforizmi prevođeni  na nekoliko jezika.

Autor je web strane "Smeh do bola" na www.sezampro.yu/aforizmi
mail: veca@sezampro.yu

Zbirka aforizama "Put do pakla"  je
u pripremi za štampu!


KAO GOST

Igram
pored prazne limenke piva
želudac se grči
pod težinom
u proširenoj formi
blago talasanje svetlosti
priziva duhove osame
kroz sobu defile
nepoznatih
neproživljenih
u ruci
praznina
prolazna toplota
zime
ignorišući svet 
van sebe
pozivam se
u goste.


PEROREZ

Frustrirano kopile
izaziva maštu
nerođenog deteta
plače plavim suzama
kristalnog oblika
zamrznutog planinskog sunca
u dubini duše oseća
žar cigarete
plamen skupocenog ludila
soba izaziva
smak sveta
nedoraslog patuljka
prekrivenog ljuskama.


SPAS

U večeri zimske
jezive
kad umesto snegova
padaju glave,
kad svetlosti sablasne
ispune sobu
dogorela sveća ugasne
ne otvaraj vrata
progutaj ključ
da nikad napolje
ne izađeš.
PLAVI PORCELAN

Naslikaj me na porcelanu 
tako je lakše
razbiti me,
cepanje je mučno. 
Rasprsnuta u hiljadu komada... 
smešna slika ironije. 
Pravilno urađeni veštački zubi
lebde iznad glave. 
Walkmen zaglušuje ironiju, 
briše svet gluposti 
kojom se braniš. 
Moje oči šetaju po porcelanu
kao na ulju,
buljiš u njih iz tvog glupog sveta. 
Ne dodiruj moje oči!
Više nisu plave.
Više ne vidim kakve su.


U OSVIT

Napraviše od mene senku
budućeg
iskompleksiranog 
stvora
dadoše reči
imaginarne
prazne
da odzvanjaju
u ušima
izbaciše 
plod mašte
iz trule utorbe
da šeta
kao senka
budućeg.


ISPARENJA

Umorne device
vuku se bezvoljno
tarući
svoje usahle organe
o trotoare
ostavljajući
sluzav trag
nezadovoljstva.

Krovovi gradskog ludila
plaču svakodnevno
tražeći spas
nepoznatog
nepriznatog
Boga
ili
Đavola.


MILOSRDNI ANĐEO

Zvezdano nebo treperi
užarenim pogledima
u brišućem letu
iz okrilja noći
iskaču monstrumi
lome udove
tek stasaloj nejači
mrve dušu
starcima i deci
čiji su snovi rasuti
između jecaja
i molitve
za spas.
 


  © Beograd, 1999-2000.