Necu nimalo gledati ko je koga zakona i vere, niti se to gleda u danasnjem veku prosvestenom. Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli dobri biti. Svi su zakoni osnovati na zakonu jeste- tstva. Nijedan zakon na svetu ne veli: cini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, sve sto ih je godj, od strane bozje nalazu i za- povedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti, dobro tvoriti i ljubiti pravdu... A zasto dakle u svakom zakonu ima zlih i nepravednih ljudi? Nije tomu zakon uzrok, nego nerazumije, slepota uma, pokvareno, pakosno i zlo srce i preko mere ljubav k samom sebi. Ovo su izvori od kojih izviru sve strasti koje uznemi- ravaju rod celoveceski i koje cine da covek ne coveka mrzi, jedan drugoga huli, goni, udrucava, ozlobljava, proklinje, u vecnu muku salje i vragu predaju- a sto je najgore - pod imenom vere i zakona, prevracajuci i tolmaceci zakon svoj po zlobi i po strasti srca svoga. Kad ce nestati mrzenje i vrazba na zemlji| Kad ce srce nase doci u svoju prirodnu dobrotu da u licu svakog sebi podobnog coveka pozna brata svoga, nit' misleci niti pitajuci : koje je vere i zakona - one u kojeg ga je bog izvolio da se rodi, kao i ti u svojoj. Koje je vere? One koje bi i ti bio da si se u istoj rodio, ako bi posten covek bio... ... poznajmo, jedanput nasu nepravdu| Kako mozemo mi iziskivati od drugih ono isto koje kad bi drugi od nas iziskivali, velika bi nam se nepravda cinila| Poznajmo jedanput svu silu ovih reci - proste su i blazene i ne trebaju nikakva tolmacenja: ono sto god hocete da vam cine drugi ljudi, cinite i vi to njima. A sto bi mi radi da nam drugi cine? Da nas pustaju s mirom ziviti u nasem zakonu, da nam ne cine nikakva zla , da nam oprastaju nase slabosti i pogreske, da nas ljube i postuju i da nam pomognu u potrebi nasoj. To isto i mi smo duzni svima ljudma na svetu. 1783. godine