Solun

Ovo na slici liči na krivi toranj u Pizi, ali je za to kriv samo moj foto-aparat. Kula je u stvarnosti prava. Zove se Bela kula, a predstavlja simbol Soluna, bolje rečeno solunske luke, nešto kao putokaz mornarima.

U Solunu se svaki Srbin oseća kao kod kuće, jer preko 50% ljudi govori srpski. Uđete u prodavnicu u čuvenoj Tsimiski ulici, počnete na engleskom, nemačkom, francuskom ili italijanskom - ne znaju. Bolje rečeno - bledo vas gledaju. Onda od nervoze opsujete na srpskom, a prodavcu se lice ozari, što nećete izaći iz prodavnice neusluženi.. Ovo se takođe dešava samo u Grčkoj ..

Moj foto-aparat je u Solunu definitivno poludeo. I ova slika je: em kriva, em što ne pokazuje veliku Solunsku luku.

Mada i ovako nije loše (spontano), priznaćete.

Još nešto: Kada odete u Solun prvi put, nemojte odmah trčati u šoping i na veliki buvljak (da nađete mobilne telefone za 8 dm), već prvo pogledajte ono što vredi: nekoliko zaista divnih spomenika i crkava.

U blizini Soluna nalazi se Zejtinlik, groblje poginulih Srba iz Prvog svetskog rata. Bilo je veoma interesantno čuti priču starog Đorđa, čuvara groblja, kome su i otac i deda tu sahranjeni.

Kao praunuk Solunca, koji je preživeo i Albaniju i Prvi i Drugi svetski rat, ponosno sam saslušao priču.

Na slici: ja ispred crkve - spomen kosturnice - Zejtinlik

Uspomena

Deda Đorđe i ja. Insistirao je da makar stavim šajkaču. U pozadini je, naravno, išla pesma "Tamo daleko". (paralela sa tavernom u Atini)

U stranoj zemlji, osetio sam se ponosnim na svoj narod, svoje pretke, svoju zemlju.