ponovo ste se digli na noge protiv onih koji nas teraju da sedimo mirni
i gledamo kako nas upropastavaju. I sam sam ucestvovao na
demonstracijama 9.marta i tada nazalost kao da nas nisu dovoljno
unistili da bi shvatili sta nam se sprema. Danas kada je GOVEDO
okupiralo Srbiju svojim plavim kordonima, moje srce i dusa su okupirani
tugom sto sam zbog IDIOTA ostao zaglavljen, bez pasosa ili bilo cega, u
tudjoj zemlji i sto ne mogu ponovo da vam se pridruzim kao sto moji
roditelji to cine za mene.
Dajem vam punu podrsku da istrajete u onome sto ste poceli i da bih
probao da vam se makar malo "priblizim" pokusacu da pokrenem nase ljude
u Montrealu da skupimo doprinos koji ce vam, nadam se, makar malo pomoci
za zavrsne redove ove lekcije u buducim udzbenicima istorije.
Najiskrenije se nadam da ce uskoro osvanuti dan kada cu i ja odbijati
imigraciju kao sto je i moj otac to vec mnogo puta radio. Covek moze
postojati svuda, ali moze ziveti samo tamo gde mu je srce.
Jos jednom vam zelim, nazalost ovim putem, sve najbolje u skoroj i
daljoj buducnosti u cemu ce vas podrzati i moji roditelji bilo da je to
na Trgu, Slaviji, Nisu ili Novom Sadu.
SMRT SLOBODANIZMU SLOBODA STUDENTIMA
Milos Ristic