Prethodna poruka: Miroslav Konstantinovic: "Podrska"
Sada je 1:00 am (7. juli 1992).
Za danas su studenti organizovali povorku koja ce se kretati
od Studentskog Trga do Tolstojeve 33 (Slobina kuca na Topciderskom
Brdu)! Kazu: "pridruzite nam se". Vidovdanski Sabor je zavrsen, ali
studentski protest sigurno ce i danas imati svoj program.
Juce smo Vesa i ja (deca su u Crnoj Gori) peske krenuli od
Karadjordjevog parka preko Slavije, Londona i dosli do Skupstine.
Tamo smo doziveli prizor koji smo doduse gledali uzivo svih sedam
noci preko NTV STB i TV Politika, ali jedno je biti pored ekrana
a drugo...
Park je bio oskudno osvetljen. Puno ljudi - setaca, a dosta i onih
koji su sedeli ispred svojih satora (vec osmi dan!). Tu se jos nije
naslucivalo (osim tona koji je dopirao) kako izgleda plato izmedju
poste, parka i Doma Sindikata. Plato koji se inace zove Bulevar
Revolucije, a mozda bolje za to vece: "Trg ponizenih i uvredjenih".
Puno je sveta tu bilo. Tacno u ponoc okupljeni ljudi uputili su
pozdrav Evropi i Svetu i zatrazili da ih pogleda. 10, 50 ili 100
hiljada sveca, tada se upalilo. Jedna zena nam je prisla i dala nam
svecu. Rekla je: "Lepo je da i ovde bude svetla". Tesko mi je da
i sada posle 24 casa prikrijem uzbudjenje. Posmatrao sam narod.
Tu je zaista bilo ljudi svih profila i uzrasta. Da su se sabili svi
koji su se nalazili i na udaljenijim mestima, na platou ispred Sindikata
i ispred JAT-a (ozvucenje je bilo tako da su govori mogli da se cuju i
na Terazijama) bila bi to sigurno masa koja bi zatvorila ceo prostor
od poste do fontane na trgu brace Marks. Ipak, ovako se lakse disalo.
Posmatrao sam ljude. Zabrinutost i patnja na licu, a mozda i neko
prividno olaksanje sto se ne sami u tom trenutku nalaze na jedinom
pravom mestu na ovim terenima. Sve je delovalo pomalo nestvarno.
Osecao sam se kao clan nekog potlacenog naroda koji iz senovitih
kutaka Pionirskog parka i podzemnih stanista ovog grada izlazi nocu
i pokusava da arlaukne, da ga bar cuju oni tamo...
Posle smo otisli do Filozofskog fakulteta. Pustili su nas da udjemo.
Pokazali smo im propusnice naseg Instituta. Steta, tada je bilo
zatisje, pa smo procunjali po zgradi, procitali parole i obavestenja.
Na jednom mestu stoji nekakav stari kofer. U njemu ima nesto novca,
a iznad je natpis: "Hit the road Slobo". Tu je i strelica koja
pokazuje gde je BUBAN (banka beogradskog univerziteta). Ko god ima
ideks moze da podigne 100 DM (fotokopije) kao podrsku CIA-e i
ostalih mracnih sila koje podrzavaju ovako mracne stvari.
Eto toliko.
Pozdrav,
Mile