OPRASTANJE SA STAROM GODINOM
Odlazak u centar grada ovih dana svrstavao se u krajnje rizicne
radnje. Krenes da kupis zice za gitaru, knjigu, ili poklon devojci, pa
natrcis na specijalce obucene da ubiju svaku volju za ulicnim
izrazavanjem volje. Tada bilo kakvo objasnjavanje pada u vodu. Nema
posebne selekcije, kad stigne direktiva, mlate na sta naidju, a jos ako
ugledaju bedz, pistaljku ili trubicu, tada spasa nema.
Ovih dana Beograd je imao saobracajni kolaps. Policija (cca
30-40.000 komada) koja je imala zadatak da spreci zastoj saobracaja
izazvan "divljim i rusilackim demonstracijama sacice zaludjenih
gradjana" i sama je doprinela sa svojim prisustvom i masom autobusa
(kojim je dovezena) da situacija za neadaptiranog gradjanina postane
nepodnosljiva. Sreca je da takvi gradjani, izgleda, sasvim iscezavaju.
Cela prica se zaokruzila na temperaturi od minus deset i snegom koji je
vejao nekoliko dana bez pardona. Opsti haos. Naravno, to televizija
nista nije pominjala. Pominjala je nesto u stilu: kako u Novu godinu
ulazimo jos vise ojacani i bla, bla... A, ako je nesto i pominjala,
tada je za opsti haos i prizivanje munja nebeskih i ostalih strahota,
koje uznemiravaju posten svet, kriva iskljucivo opozicija pracena
izludelim gradjanima.
Istovremeno poslednji dani prethodne godine u Beogradu, poceli su
da ispoljavaju neke stvari koje do tada nisu bile vidljive. Na
Vozdovackoj pijaci, ljudi za koje bih se do juce zakleo da bi spremno
ispred svoje mesne zajednice osudili divlje divljanje grupe gradjana i
studenata, sada glasno negoduju protiv rezima. U samoposluzi gde je do
sada bilo "spasavaj se ko moze" od novokomponovane dreke - jasno i
glasno je isao program jedinih medijaja u gradu koji izvestavaju redovno,
sta ima novo na Terazijama, Studentskom trgu, Knez Mihailovoj...
Radija B92 i "Index"!
Da se zbilja desavaju neke stvari je i cinjenica da su studenti
veceras, posle vise dana "zarobljenistva" na Platou i Knez Mihailovoj,
sasvim slobodno prosetali gradom. Lupali su u lonce serpe i ostale
"ritam masine" sa idejom da ometaju program drugog TV Dnevnika.
U stvaranju opste lupnjave, pridruzili su im se i gradjani sa svojih
prozora i terasa. Nesto sto niko nije ocekivao je i vest da je Novi
Beograd veceras, sa kolicinom lupnjave, nadmasio i postideo evidentno
opozicione opstine "starog" Beograda! Poslednje vesti kazu da je blok
"45" bio najstrasniji u tom nastojanju. Za sutra je najavljeno
nadmetanje: "Biramo opstinu koja najbolje ometa drugi TV Dnevnik"!
Dozivljaj koji svakako valja posebno opisati je i docek Nove godine
na Trgu republike. Prizor doceka Nove godine u centru Beograda sa
sto-dvesta hiljada zvanica sigurno da nikada do sada nije vidjen u
nasem gradu. Vesa i ja smo uspeli da krenemo od kuce posle ponoci. Kola
smo morali da ostavimo ispred Savezne skupstine jer je dalje kretanje
ka centru zbivanja bilo poprilicno otezano. Frka koja se napravi u
gradu u nocnim casovima kada "Zvezda" dobije neku jako vaznu utakmicu
je decja igra prema ovom proslovecernjem prizoru. Mnogi su tada,
docekavsi ponoc, odlazili kucama, ali pristizala je, mozda, i ista
takva kolicina naroda u jezgro zbivanja. Na Trgu nevidjena scena. Masa
se kretala kao u kosnici. Rakete, zvizdaljke, bombice, pa covek sa
pravom jelkom u narucju, a jelka svetli ukrasena lampicama! Prema broju
lampica i putnoj torbi u kome se nalazilo stablo jelke zakljucio sam da
covek verovatno nosi i akumulator od dvadeset kila uz sav taj cirkus.
Pa onda maske, sesiri, baloni, i razni drugi rekviziti. Scena noci kada
se Beograd izvukao iz decenijskog sivila, turobnih faca, opste
letargije, somnabulizma i drugih ruznih tuznih stvari, pripremana je
vrlo naporno citavih sest nedelja. Beograd je nocas doziveo masovne
ovacije na otvorenoj sceni. Ucesnika i gledalaca je bilo isto - par
stotina hiljada. U opstoj guzvi sreli smo moju studentkinju i njeno
drustvo. Posluzili su nas viskijem sa ledom, a mi njih projom. Objasnio
sam da je proju namenski spremila za ovaj gradski docek moja tasta kao
pruzenu ruku pomirenja nakon naseg desetogodisnjeg rata. Prica je
ostavila snazan utisak na prisutno drustvo, te smo tako vise puta
nazdravljali. Posle smo u setnji Knez-Mihailovom naleteli na kumove.
Utaborili smo se ispred poslasticarnice "Medjed", pobili upaljene svece
na brdasce od snega i nazdravili sa vrucom rakijom koju su kumovi
imali u termosu. Od kuce sam prokrijumcario, da me deca ne uhvate, i
tridesetak santimetara dug stapic sarziran sa dvadesetak raketa,
zapalio i dozivljaj u Knez-Mihailovoj je bio nevidjen. Prizor
nastajanja svetlosti u dvadesetak razlicitih boja iznad nasih glava bio
je propracen opstim ovacijama. Nisam to samo ja uradio prethodne noci.
Prakticno, svako je imao, bar po jednu takvu napravu. Na Trgu je
atmosfera bila kristalno pozitivna. Sa namestene tribine isle su svirke
raznih grupa, a na prostoru ispred narod je pricao, igrao, setao,
komunicirao ili se skupljao u grupe trenutnih istomisljenika. Konacno
smo otvorili i crno vino i smazali ga u saradnji sa "slucajnim"
prolaznicima vrlo brzo. Oni sa bine oglasise i kraj zabave, a mi tek
tada shvatismo da je vec cetiri sata posle ponoci. Poprilicno svi
pijani na toj masovnoj sceni, krenuli smo kucama. Valja samo zakljuciti
da se prethodno vece iz tog pijanstva oslobodio dobar, a ne zao duh iz
svoje boce. Cak je i izvestaj policije bio veoma pozitivan - "nije bilo
pucnjave niti upucavanja" - vele oni. Beograd koji ne puca i ne
"upucava" za Novu godinu - to ni najstariji ne pamte! Jutros sam se
tesko budio i do ranih popodnevnih casova odbijao sam da vodim
konstruktivne razgovore sa familijom. Popio sam litar kisele vode, Vesa
mi je dala jedan susteci C-aspirin i sada se vec sasvim dobro osecam da
ponovo uzmem pistaljku i viknem: Svi u napad, 'ajmo, 'ajde.
mile