Samo sto sam u nedelju poslao Radio Milevu #153 u kojoj sam u uvodu
tugovao za, zauvek, izgubljnim beogradskim kafanama (ona dva sulundara
otrgnuta od kafane "Orac" jos uvek se grcevito drze uz bok susedne
zgrade) u ponedeljak je izasao clanak Milorada Cirilovica "Gradske
mene" o beogradskim boemima. Bez ikakve krajnje namere prenosim ga u
celini.
Mile
---------------------------------------------------
GRADSKE MENE
Boem kao titula
Od neodgovornog nacina zivota do enciklopedija. - Francuski i ruski
uticaji na beogradsku boemiju. - Ljudska vrsta u izumiranju
("Neprijatelj akademija, crkava i muzeja, eto, to
sam ja - Rade Drainac")
Zbog skitalackog duha svojstvenog samo njima, boemi (ta svetska
porodica usamljenih vitezova Reda casice i svakojakih jos poroka),
dobili su ime po nomadima iz ceske pokrajine Boemija. Njihova povest
belezi da su poceli da se okupljaju po bistroima pariskog Latinskog
kvarta. Bili su drugaciji i zbog toga su usli u recnik "Larus". Mnogi
su zavrsili kao neznani, beznacajni i ukleti, a neki su, ne manje
ukleti, upisani u enciklopedije kao imena od posebnog znacaja.
U Beograd je boemija uvezena dvadesetih godina ovog veka, kada su
posle Prvog rata poceli da se vracaju "francuski djaci" skloni
pesnistvu. Prvi talas naisao je na pogodan prostor za sirenje u srpskoj
prestonici. Bodler i Rembo, kao luconose novog nacina pobune protiv
svega sto je gradjansko, tradicionalno i cinovnicko - stigli su preko
Disa, Tina i Drainca... sve do kafanskih cepenaka Skadarlije, ovdasnjeg
Sen-Zermena
Nikog iz starog jata
Na celu znamenite povorke ondasnjih boema (neka drugi ne zamere
hronicaru) nalaze se trojica: "patrijarh ovdasnje bratije", glumac -
komicar i pisac Cica Ilija Stanojevic, koji je prvi uzjahao spomenik
Knezu Mihailu, odasvud proterivani hrvatski pesnik Tin Ujevic i
nenadmasni skandal-majstor Radojko Jovanovic, ljubitelj pica i zena,
kavgadzija i svirac na violini, zloslutni "pesnik-bandit" Raka Drainac.
Njihovi podvizi bice sledeci put opisani kroz gradske mene.
U prvim godinama posle Drugog rata boemija zamire, ali ne zadugo. Pod
uticajem ruskih pesnika Jesenjina i Majakovskog (ali ne bez francuskog
nasledja), u gradu se pojavljuju nova imena od kojih se namece "admiral
beogradskih kafana" Slobodan Markovic, Libero Markoni. S njim su
neizbezni i daroviti slikar Slava Bogojevic, kao i Vojislav Dinic, Voja
Kokoska, cuven po tome sto je prve nemacke turiste u hotelu "Slavija"
ljubazno privoleo da igraju srpsko kolo. Stizu Zuko Dzumhur, Dragoljub
- Beli Radojcic, Paja i Duja Vujisic, Vib i citavo jato ptica selica od
kafane do kafane. Nikog od njih vise nema.
Ostali su naslednici. Sedamdesetih se pojavio tim pesnika Brane
Petrovica s poklicem: "O, prokleta da si Ulico Rige od Fere/ i proklet
da je cas ove ljubavi nagle/ kada te milicajci kao uginulo zvere/
odvlace kroz uzasne svetske magle... " Tu su: Krca, Aca, Rok, Cude,
Nenadic, Ambro, sve pesnici od kojih je poneki, valjda oponasajuci
Drainca, koristio pesnice.
Zbog nedostatka uslova za prezivljavanje i obnavljanje, boemi se
danas mogu pronaci vrlo tesko u nekoliko kafana ("Grmec", "Madera",
"Trandafilovic", "Prolece"...) u grupama, ili po okolnim bircuzima,
pojedinacno.
Sifra za prepoznavanje
Ko sifru za prepoznavanje boemije profesor sociologije kulture dr
Milos Ilic navodi: "Boemi ignorisu ideale, jednoobraznost, staticnost i
daju prednost lakom, bezbriznom i neodgovornom nacinu zivota,
zanemarivanju spoljasnjeg izgleda, a narocito mode. Skloni su namernom
izazivanju paznje, sve do skandala. Kvalitet boemije zavisi od toga sta
piju i ko ih sponzorise..."
Ali sta o boemiji misle oni koje mnogi smatraju boemima?
Misa Radan (pravnik u penziji, ranije vaterpolista i predsednik
Svetskog vaterpolo komiteta): "Najveci boem bio je Sirano de Berzerak
koji je macem skrivao ljubav i bacio kesu punu zlatnika, pa makar ne
jeo. Boem nije prljav i ne spava za stolom. Mora biti obrazovan, ali
vise je duhovit i recit. Lako ulazi u kafanu i tesko izlazi. Bira
drustvo, ali uvek je sam. Zena mu narusava olimpijski mir. Za sebe je
izborio suverenitet. Nije snob, ali jeste kozer."
Misa Niketic (slobodni biznismen): "Boem nije prosjak. On u
odredjenom trenutku zaboravi na sve obaveze, stavi ih u zagradu, i
posveti se svom drugom ja koje ne postoji ni na berzi, ni u politici,
kancelariji i licnom okruzenju. Tada on puni emocionalne baterije bez
kojih ne bi mogao da funkcionise. Kad udje u kafanu da pije - njemu je
srce iznad glave."
Slobodan Manovic Danco (slikar): "Boem nosi toliko vrednosti u sebi
da ne mora da radi da bi bio bogat. To je nacin zivota i nema veze sa
profesijom. Taj gospodin mora uzivati u porocima i biti strastven u
tome. Ne sme biti glup. Mora biti cist i uredan. On, ne samo da ne sme
da vozi auto, nego on ne sme da zna da vozi auto. Porodicu da izbegava
i da bude dosledan u svojim krajnostima."
Pijanac s dusom
Milisav Krsmanovic Krca (pesnik): "Boem je pijanac s dusom. Duhovit
i bez gradjanskih ograda protiv kojih smo se borili, gledajuci Branu
Petrovica, svi mi: Aca Sekulic, Radomir Andric, Milan Nenadic, Slobodan
Stojadinovic, Ambro Marosevic, i ostali... Odlazili smo u "Bled",
"Central" , "Lipu", "Kolarac" i s divljenjem posmatrali sta se radi.
Prednjacili su Libero i Brana, ali tu su bili i Zuko i Petar Pajic i
neizbezni Jasa Grobarov i Sava Jokic koji su uvek imali mecene.
Gradski boemi su uvek bili podeljeni na one koji imaju vise i one
koji nemaju nista. Jednog leta u basti "Grmeca" sedeli su MIladin
Kovacevic (Jasa Grobarov) i Sava Jokic, obojica i slikari i pesnici,
nemajuci ni za pice, ali imajuci dosta vremena. Jasa je upitao Savu:
"Da li bi se ti udao za mene?" Sava mu odgovori: "Ti si stvarno
poludeo." Jasa ga utesi: "Sta bi ti falilo da se zoves kao narodni
heroj Sava Kovacevic."
Danas su njih dvojica vrlo skrti u izjavama.
Jasa Grobarov: "Boemija je izlet u svet sa zadrskom. Boem ima svoj
svet, svet koji nikad niko ne moze da mu poremeti. On je svoj i svaciji,
zivi bez varke, niko ne moze da ga onemoguci u tome. Ima svoj san i ne
treba ga buditi."
Trazeci pivo, Sava Jokic je izjavio: "Boemi nisu klosari. Ne vezuju
ih kuca, vreme i novac. Nekad je bilo nas trideset na pet hiljada
platisa. Mi smo imali mozga, a oni pare, pa podelimo vece kako valja.
Kada njima nestane para, i nama nestane mozga."
Neko je rekao da je boem titula i da su boemi posebna ljudska vrsta
u izumiranju. U gradskim menama oni polako nestaju zbog toga sto mladi
- ili ne ispunjavaju uslove za stupanje u ovaj "viteski red" ili imaju
pametnija posla. Jer boem se ne postaje u poznim godinama.
"Jer tada vec je kasno, jesen..."
Milorad Cirilovic
"Politika" 29.01.96