svi smo mi magarci
Velibor Colovic (vcolovic@EUnet.yu)
Tue, 23 Sep 1997 03:48:05 +0200
Vise nikada necu izaci na izbore. Ili bar dok se ne pojave neke nove snage
koje ce moci da mi privuku paznju i dokazu mi da treba da im poklonim svoje
poverenje glasajuci za njih. Zasto? Veoma jednostavno. Osecam se kao
magarac. A namagarcili su me oni za koje sam mislio da su nada ove napacene
zemlje i da su oni koji mogu da nas izvuku iz ovog gliba u koji smo zapali.
Na ovim izborima su postojale tri varijante i dve su bile siguran dobitak
za "demokratski blok". Pod taj naziv stavljam clanice blagopocivse
koalicije "Zajedno" sa dodatkom Kostunicinog DSS-a i nekoliko manjih
stranaka koje su bojkotovale izbore. Prva varijanta je bila da sve stranke
"demokratskog bloka" izadju na izbore i samo poznju plodove onoga sto su
zasejale prethodne zime. To da su izborni uslovi neravnopravni stoji, ali
izbori su utakmica i treba je odigrati najbolje moguce. Ako nizbogceg
drugog, onda zbog toga sto bi Srbija dobila predsednika iz njihovog bloka,
a mesto predsednika donosi ogromnu moc koja bi uz pobedu Mila Djukanovica u
Crnoj Gori svela Slobodana Milosevica na figuru koja salje telegrame i
prima delegacije iz sveta, ako bilo ko zeli da razgovara sa njim. Druga
varijanta je bila da niko ne izadje na izbore i time izbore ucini u
potpunosti nevazecim (izbori na kojima bi izaslo svega 35 procenata
glasackog tela nigde u svetu nisu regularni pa nebi bili ni kod nas), pa sa
tim kapitalom izaci pred Socijaliste i zahtevati nove izborne uslove koji
bi sigurno bili dati, ili bi se bar organizovao okrugli sto na kome bi
doslo do nekog konsenzusa kako izbori treba da budu organizovani. Treca
varijanta je ovo sto se desilo. "Demokratski blok" je pretrpeo najtezi
moguci poraz. Demokratska stranka je prestala da bude i parlamentarna
stranka i ko zna da li ce uopste postojati kao relevantni politicki faktor
za cetiri godine kada se budu organizovali sledeci izbori, DSS ce se u
potpunosti ugasiti ili ce se znacaj te stranke svesti na nivo koji sada
imaju Seljacka stranka ili Narodna stranka, SPO je pretrpeo poraz i sa
mesta najvece opozicione partije presao na poziciju broj tri po snazi u
Srbiji, a najveca greska je to sto je procerdan ogroman politicki kapital u
narodu koji su ove stranke sakupile protekle zime. Ono sto se namece kao
jedna od "teorija zavere" je da je celokupan scenario sa ovakvim raspletom
bio ranije dogovoren negde iza kuloara, ili bar da su ili "koalicija za
bojkot" ili SPO naseli na zamku SPS-a i time izvrsili ritualni politicki
harakiri. A najgore od svega je to sto su gradjani koji su zdusno
podrzavali "Zajedno" prosle zime izgubili poverenje u stranke koje su
vodile protest i sada se osecaju, izvinite na reci, namagarcenima. To ce
vremenom proci, ali poverenje koje je postojalo je nepovratno izgubljeno, a
sa njim i istorijska sansa da izadjemo iz mraka u kome smo. Steta.
Namagarceni setac