HRW: "Srpski Izbori Nisu Slobodni i Fer"

abrahaf@hrw.org
Wed, 17 Sep 97 15:36:09 -0500


Human Rights Watch/Helsinki
485 Fifth Ave.
NY, NY. 10017
Telephone: 212-972-8400
Facsimile: 212-972-0905
E-mail: Abrahaf@hrw.org

Objaviti: 18. septembra, 1997

Za detaljnije informacije kontaktirati:
Holly Cartner (212) 972-8400, lok. 219
Fred Abrahams (212) 972-8400, lok. 232
Susan Osnos (212) 972-8400, lok. 216


Srpski Izbori Nisu Slobodni i Fer


(18. septembar, 1997, Njujork) -- Hjuman Rajgts Voc/Helsinki
(Organizacija za zastitu ljudskih prava) danas objavljuje da
izbori u Srbiji, Jugoslavija, 21-og septembra, nece biti ni
slobodni niti fer. Drzavna kontrola sredstava javnih informisanja
i neodgovornost policije za brutalnost koji su prethodili
proslogodisnjim izborima ozbiljno dovodi u pitanje legitimitet
izbora u nedelju. "Izbori koji ne dozvoljavaju otvorenu debatu na
televiziji, u klimi nekaznjivog policijskog nasilja se suprotni
etici prave demokratije", Holu Kartner, izvrsni direktor Hjuman
Rajgts Voca, optuzuje. "U njegovom otporu da se odrekne vlasti,
predsednik Slobodan Milosevic i njegova vladajuca Socijalisticka
partija podrivaju izborni proces."

U danas objavljenom izvestaju, "Demokratija koja obeshrabruje:
Izbori i Ljudska Prava u Srbiji" tvrdi se da je Mloseviceva vlada
besramno pokazivala bezobzirnost u odnosu na ljudska prava tokom
prosle godine. U novembru. 1996.godine, ponisteni su lokalni
izbori koji je vecinski dobila opozicija u Srbiji i kasnije su
tukli protestante. Pobedu opozicije vlada je konacno priznala,
ali tek nakon sto je policija uhapsila i tukla stotine
demonstranat. Neumerena sila je koriscena vise puta, cak i protiv
novinara i ostalih koji ocigledno nisu bili dio protesta. Dok su
drzavna televizija i radio ignorisali masovan protest, vlast je
uznemiravala, povremeno zabranjivala rad nezavisnih izvora javnog
informisanja koji su obavestavli o demonstracijama.

Mnogo slicnih prekrsaja, kao sto je vladina restrikcija
nezavisnih medija, nastavljeni su tokom 1997. godine. U julu,
vlast je privremeno zabranila rad, vise od sedamdeset pet
nezavisnih ili opozicijinih radio i televizijskih stanica, navodno
da bi "napravila red" u vazdusnim talasima. Druga krsenja, kao
sto su nasilje policije prema mirnim demonstratima i novinarima,
nikada nisu objasnjeni od strane vlasti. Do dana danasnjeg,
nijedan predstavnik vlasti niti policije nije proglasen odgovornim
za nasilje koje se desavalo, mada je vise od 60 krivicnih prijava
podneseno drzavnim tuziocima od strane pretucenih novinara i
protestanata. Nekaznjivost takvih zlostavljanja bukvalno znaci da
su ponovo moguca.

Iako je veliki broj zapadnih vlada kritikovalo izborna krsenja
iz 1996 i nasilje policije, od tada su mnoge preduzele korake da
joj ponovo pozele dobrodoslicu u medjunarodnu zajednicu. U
aprilu, 1997. godine, Evropska Unija je dodelila Jugoslaviji
prioritetni trgovinski status, koji joj omogucava olaksane uslove
prilikom trgovine sa drzavama Evropske Unije. Kasnije, 15. maja,
Evropska Komisija je odobrila Jugoslaviji pomoc u vrednosti od
112 miliona americkih dolara.

Na taj nacin Evropska Unija je nagradila predsednika
Jugoslavije, Milosevica za obavljeno, a sto je u stvari trebao da
uradi na pocetku _ prizna izbore _ bez obzira na krsenja drugih
ljudskih prava koja traju i danas. Ukljucujuci proganjanje
gradjana albanske nacionalnosti na Kosovu i Milosevicevo
odbijanje saradnje sa Sudom za ratne zlocine pocinjene u bivsoj
Jugoslaviju. Slicnim uzaludnim ustupcim pokusava se privoliti
Milosevica da poboljsnja postovanje ljudskih prava i da se
povinuje Dejtonskom sporazumu.

U izvestaju, Hjuman Rajgts Voca/Helsinki navode se preporuke
Milosevicevoj vlasi i medjunarodnoj zajednici:

Hjuman Rajgts Voc/Helsinki poziva Srpske (republicku) i
Jugoslovenske (federalne) vlasti da:

* Istrazi slucajeve policijskog zlostavljanja nakon izbora u
novembru, 1996. i proglasi odgovornim putem sluzbenih kazni,
otpustanja sa posla ili drugim oblicima krivicnih kazni i osude
za sve policijske sluzbenike i njihove nadlezne koji su odgovorni
za upotrebu ili naredili da se deluje, nepotrebnom, silom.

* Otvori krivicnu istragu za sezdesetjedan slucaj policijskog
zlostavljanja koju jugoslovenski gradjani vec predali drzavnom
tuziocu.

* Predlozi pravnu reformu da se omoguci gradjanima podnosenje
prijava privatnom tuziocu protiv policije u manjim ili ozbiljnim
slucajevima ukoliko se javni tuzioc ne odazove na tuzbu tokom
odredjenog vremenskog perioda.

* Pripremi kodeks ponasanja za pravne sluzbenike koji se odnosi
na zabranu torture i druge oblike policijske brutalnosti,
definiciju sile koja se moze uptrebiti i zastiti ljudsko
dostojansto i osnovna prava pojedinaca.

* Osnuje se jugoslovenska nezavisna komisija, uz ucesce
nevladinih organizacija i pravnih strucnjaka da se ispita
policijsko zlostavljanje i pravnih lekova. Komisija bi trebala da
predlozi konkretne promjene policijske procedure (od policijske
obuke do gradjanskog pregleda) da srpski i jugoslovenski zakoni
minimiliziraju policijska zlostavljanja i omoguci da zrtve mogu
da traze naknadu.

* Pripremi novi zakon i propise za sredstva javnog informisanja
uz punu saradnju sa nezavisnim medijima u Jugoslaviji i omoguciti
slobodu izjasnjavanja na televiziji i radiju. Konkretne izmene u
Zakonu za Radio i Televiziju u Srbiji, Zakon o sistemu veza, i
Zakon o informisanju, trebalo bi omoguiti da dozvole za
emitovanje, bez obzira na politicko opredeljenje izdaju i
regulisu od strane nezavisnog tela. Preporuke i interese
nezavisnih medija trebalo bi uzeti u obzir u novom zakonu.

* U medjuvrmenu, dozvoliti svim radio i telezijskim stanicama
sa dozvoloma i bez njih da emituju koje trenutno rade da emituju
program bez ometanja. Dok Jugoslavija ne bude imal nove zakone i
propise kojim bi se garantovala sloboda izrazavanja u skladu sa
medjunarodnim stantardima, nikakvi propisi o vazdusnim talasima
ne be trebali da se sprovode.

* Osigurati za sve stranke koje ucestvuju na izborima od 21.
septembar, 1997.godine, i buducim izborima, ravnopravan pristup
na drzavnoj televiziji i radiju, kao i novinskoj agenciji
Tanjug.

Hjuman Rajgts Voc/Helsinki poziva Medjunarodnu zajednicu da:

* Da pazljivo prati izbori, 21. septembra, 1997. i javno
objabvi rezultate, kao bude sledilo nakon toga. Trebalo bi javno
osuditi krsenje izborne procedure, kao i krsenja pre i posle
izbora (kao sto su medijska restrikcija ili pokusaj da se promene
rezultati).

* Omoguci uslovnu pomoc za Jugoslaviju politikom postovanja
ljudskih prava. Medjunarodna zajednica bi trebalo da definise
odrednice za ljudska prava i vreme za koje bi Jugoslovenska vlast
morala da im se povinuje, sa negativnim posledicama kada progres
nije napravljen. Ponovno razmatranje treba biti regularno i
jasno.

* Na bilateralnim i mulitilateralnim sastancima sa zvanicnim
predstavnicima Jugoslovenske vlade, razmatrati probleme i
predloge razmatrane u ovom izvestaju, s posebnim naglaskom na
vaznost da Jugoslavija postuje medjunarodne obaveze koje se
odnose na ljudska prava.

* Pruzi pomoc gradjanskom drustvu u Jugoslvaiji, narocito
lokalnim nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima.

Hjuman Rajgts Voc/Helsinki poziva Evropsku Uniju da:

* Jasno potvrdi uslovne principe koji se odnose na ljudska
prava i ukoliko im se Jugoslavija nepovinuje pokaze spremnost da
odmah reaguje.

* Razmotri situaciju postovanja ljudskih prava u Jugoslaviji
prilikom ponovnog razmatranja Jugoslovenskog preferincijalnog
trgovinskog statusa kao sto je trazeno u Ugovoru izmedju
Jugoslavije i Evropske Unije sklopljenom u aprilu, 1997. Ukoliko
nije postignut napredak u kljucnim oblastima pomenutim u ugovoru
(zakon o sredstvima javnog informisanja, nezavisnog sudstva i
prava manjina) trebalo bi preduzeti disciplinske mere, i cak
oduzimanje statusa Jugoslaviji.

Hjuman Rajgts Voc/Helsinki poziva Evropski Parlament da:

* Osigura da se uslovni principi Evropske Unije ostvaruju.

* Trazi od Evropske Komisije i Evropskog Saveta redovnu,i
potpunu informaciju o ostvarenom.

Hjuman Rajght Voc/Helsinki poziva Organizaciju za Evropsku
Bezbednost i Saradnju (OSCE) da:

* Odbije ponovni prijem Jugoslavije u Organizaciju za Evropsku
Bezbednost i Saradnju dok kog se ne ostvare konkretni pomaci pri
postovanju ljudskih prava, ukljucujuci postovanje slobode
stampe, nezavisno sudstvo i prava manjina, kao i saradnja za
Medjunarodnim sudom za bivsu Jugoslaviju.