Ovaj naslov sam ukrao iz istoimene knjige Pola Vaclavika (Paul
Watzlawick - The Situation Is Hopeless But Not Serious, The Pursuit of
Unhappiness). Merkam ga vec dugo, i na kraju nisam izdrzao. Osecam se
kao Oskar Vajld kada je jednom prilikom cuo nesto sto mu se svidelo, pa
je zavapio, "Boze, sto to nisam ja rekao!" Nasta je jedan vec
iskorisceni prijatelj dobacio - "Reci ces, Oskare, reci ces." Tako je
dosao red i na mene. Knjiga je inace namenjena ljudima koji sa velikim
zarom jure za nesrecom, a kad je stignu, kunu svoju zlu sudbinu. O tome
drugi put. Ovog puta ukrao sam samo naslov.
Ja mislim da ovaj naslov dobro opisuje predstojece predsednicke izbore u
Srbiji. Situacija je beznadezna jer se nista nece promeniti, ali nije
ozbiljna, iz istog razloga. Kada bi ljudi stvarno hteli promene,
situacija bi bila stvarno ozbiljna. Kao u Republici Srpskoj.
Ko to u Srbiji stvarno hoce promene? Ili preciznije, koji procenat
populacije hoce promene? Je li je to pet ili sest procenata? Je li je
to samo Krug dvojke ili mozda i predgradje, i to mladje? Koji je
prosecni obrazovni nivo zagovornika promena? I kojih promena? Tu je
dovoljno razlika da se napravi dvadeset partija. Izgleda da ih toliko i
ima. Cela prica o promenama i demokratiji ne interesuje vise od deset
procenata biraca. Ostali traze nesto drugo.
Glavni kandidati tretiraju birace kao adikte koji su vec dobili
preveliku dozu lazi, i sada traze jos vecu. Izgleda da su ljudi postali
tako bolesni da bi jedan meteorolog napravio brzu politicku karijeru,
ako bi im obecavao svaki dan lepo vreme i ljubicice u decembru. Ako bi
ga neko i naterao da pogleda kroz prozor i kaze sta vidi, on bi u
trenutku bezumne iskrenosti mogao da kaze "Moja prognoza je tacna,
vreme je pogresno." Narod bi ga cenio zbog njegove cvrstine karaktera,
pored toga, covek dobro prica, a sad sto vreme ne slusa, tu on nije
kriv. Kako se tu mogu izgubiti izbori? Vladajuca stranka mora da baci
izbore u toalet i povuce vodu da bi ih izgubila.
Ja zato i ne pricam o onih devedeset procenata biraca koji su se
pomirili sa svojom sudbinom i koji ce odluciti izbore. Mene interesuje
onih deset procenata koji veruju u bolji zivot, koji bi hteli da budu
odgovorni gradjani, ali ne mogu da glasaju a da ne povrede sebe. Uvek
postoji bolji izbor. Postoji bajka o najvecem svetskom proizvodjacu
cipela Tomi Bati (nekadasnji vlasnik "Borova"). On je jednom poslao dva
svoja prodavca u Afriku da ispitaju trziste. Od jednog je dobio
telegram: "Situacija beznadezna. Ovde svi idu bosi." Drugi je
telegrafisao: "Izvanredna prilika. Ovde svi idu bosi." Mozda zvuci
apsurdno, ali mi se cini da sadasnji predsednicki izbori pruzaju
izvanrednu priliku za vredne ljude da glasaju protiv lazi i bezumlja, a
da ne daju glas lazovima. Oni treba da glasaju za autsajdere.
U moru lazi i moralne bede koju su stvorila tri glavna kandidata, ovim
autsajderima se pruza izvanredna prilika da casno izgube i da nateraju
sve politicare da pocnu da misle za svoje dobro, ako ne narodno. Kako
neko moze da nadlaze Lilica, Vuka ili Seselja? Bilo ko da pokusa sa
suprotnom strategijom dobice vise glasova. Prilika se pruza i onima koji
i nisu bas casni da casno izgube. Zar to nije izvanredna prilika? Kada
je Dzimi Karter iskreno objavio "Ja zelim da budem predsednik SAD. Ja
vas necu lagati", ljudi mozda i nisu poverovali, ali su im se zgadile
lazi, i glasali su za njega. Tako je Karter pobedio. Malo je verovatno
da se tako nesto moze desiti u Srbiji, uvek se glasovi mogu ukrasti, ali
verujem da ce castan covek koji kaze narodu "Ja vas necu lagati", ostati
u secanju ljudi koji imaju jos respekta za sebe. A to su i jedini ljudi
cije je misljenje vredno i ciju cast treba cuvati. Ovi ljudi bice
zahvalni autsajderu jer im je omogucio da glasaju a da ne izgube
samopostovanje. Postoji najniza granica do koje castan covek moze da
bude lagan. Granica je: lazi me, ali ne pravi budalu od mene. A to je
ono sto velika trojka lazova sada radi biracima. Ta granica je predjena
kada su ljudi strajkovali nedavano posle obelodanjene kradje glasova. To
je bio osnovni razlog demonstracija, a ne koalicija "Zajedno", jer se
ona samo ubacila u demonstracije. Sada je vreme da se glasanjem
demonstrira protiv lazi i poroka. Tu niko nikog ne moze da izda, osim
samog sebe. Oni koji bojkotuju izbore ustvari nisu u stanju da prodju
test postenja i samopostovanja, i oni to znaju. Zato i bojkotuju.
Ja znam da ovakve price mnogima zvuce glupavo. U mom samoupravnom
iskustvu od pre mnogo godina cuo sam to mnogo puta. To je
filozofiranje. Normalno je sto neki ljudi to kazu. Filozofiranje je pre
svega istrazivanje zivota I trazenje njegove vrednosti. Neistrazen zivot
i nije mnogo vredan. U sudaru sa zivotom neki ljudi su davno izgubili
bitku i prestali s pravom da sebe postuju. Zato vise nisu u stanju da
vide razliku izmedju lazi i istine, dobra i zla, pravde i nepravde,
mrznje i tolerancije, rusenja i gradjenja.
Ali postoji i druga vrsta ljudi, ljudi koji sebi kazu: "Ja kao JA
postojim na ovom svetu sada i jos neko vreme. Nikad pre mene nije
postojao niko kao JA, i nikad posle mene nece postojati. Mogu li da ne
vidim i ne cujem za sva zla koja se oko mene i u moje ime desavaju. Mogu
li da ne reagujem a da postojim u isto vreme? Mogu li da dozvolim sebi
da prestanem da postojim pre nego sto umrem? Mogu li da obezvredim sebe
i da time kazem da je moja pojava na ovom svetu i u ovo vreme bila
greska, pakost slucaja verovatnoce. Druge sanse nece biti. Ja necu biti
slamka medju vihorima. Ako dodje do duvanja, taj vihor ce morati za mene
mnogo jace da dune nego za rulju. Na sudnji dan nece biti sakrivanja u
gomili. Tamo cu biti samo JA i samo ON. Oprostaj necu traziti niti ce mi
trebati." Za ovakve ljude je ovo prilika da protestuju glasanjem protiv
lazi, glasanjem za autsajdera. Bilo koji od nepoznatih kandidata vise
zasluzuje da postane predsednik jer je manje stete ucinio drzavi od
trojice lazova. To je drugi dobar razlog da treba glasati za nepoznate
kandidate. A postoji i treci razlog. Treba kazniti i stranke koje
bojkotuju izbore. Ovo bi bila izvanredna prilika za njih. Da su imale
casne ljude da ih predstavljaju, ne bi imali potrebe da bojkotuju
izbore. Ali verovatno nisu. Time su ostavili narod na cedilu i zato
treba da budu kaznjeni.
Glas protesta bi pokazao stvarno ljudsko i civilizacijsko bice Srbije.
Bez obzira koliko malo i neuticajno, to je jedino bice koje vredi videti
i za koje se treba boriti.
Zivomir Masic
Toronto Kanada
--------------EB9D09FF85E929E1474F255E
Content-Type: text/html; charset=us-ascii
Content-Transfer-Encoding: 7bit
Ovaj naslov sam ukrao iz istoimene knjige Pola Vaclavika (Paul Watzlawick - The Situation Is Hopeless But Not Serious, The Pursuit of Unhappiness). Merkam ga vec dugo, i na kraju nisam izdrzao. Osecam se kao Oskar Vajld kada je jednom prilikom cuo nesto sto mu se svidelo, pa je zavapio, "Boze, sto to nisam ja rekao!" Nasta je jedan vec iskorisceni prijatelj dobacio - "Reci ces, Oskare, reci ces." Tako je dosao red i na mene. Knjiga je inace namenjena ljudima koji sa velikim zarom jure za nesrecom, a kad je stignu, kunu svoju zlu sudbinu. O tome drugi put. Ovog puta ukrao sam samo naslov.
Ja mislim da ovaj naslov dobro opisuje predstojece predsednicke izbore u Srbiji. Situacija je beznadezna jer se nista nece promeniti, ali nije ozbiljna, iz istog razloga. Kada bi ljudi stvarno hteli promene, situacija bi bila stvarno ozbiljna. Kao u Republici Srpskoj.
Ko to u Srbiji stvarno hoce promene? Ili preciznije,
koji procenat populacije hoce promene? Je li je to pet ili sest procenata?
Je li je to samo Krug dvojke ili mozda i predgradje, i to mladje? Koji
je prosecni obrazovni nivo zagovornika promena? I kojih promena?
Tu je dovoljno razlika da se napravi dvadeset partija. Izgleda da
ih toliko i ima. Cela prica o promenama i demokratiji ne interesuje vise
od deset procenata biraca. Ostali traze nesto drugo.
Glavni kandidati tretiraju birace kao adikte koji su
vec dobili preveliku dozu lazi, i sada traze jos vecu. Izgleda da su ljudi
postali tako bolesni da bi jedan meteorolog napravio brzu politicku karijeru,
ako bi im obecavao svaki dan lepo vreme i ljubicice u decembru. Ako bi
ga neko i naterao da pogleda kroz prozor i kaze sta vidi, on bi u trenutku
bezumne iskrenosti mogao da kaze "Moja prognoza je tacna, vreme je
pogresno." Narod bi ga cenio zbog njegove cvrstine karaktera, pored toga,
covek dobro prica, a sad sto vreme ne slusa, tu on nije kriv. Kako se tu
mogu izgubiti izbori? Vladajuca stranka mora da baci izbore u toalet
i povuce vodu da bi ih izgubila.
Ja zato i ne pricam o onih devedeset procenata biraca koji su se pomirili sa svojom sudbinom i koji ce odluciti izbore. Mene interesuje onih deset procenata koji veruju u bolji zivot, koji bi hteli da budu odgovorni gradjani, ali ne mogu da glasaju a da ne povrede sebe. Uvek postoji bolji izbor. Postoji bajka o najvecem svetskom proizvodjacu cipela Tomi Bati (nekadasnji vlasnik "Borova"). On je jednom poslao dva svoja prodavca u Afriku da ispitaju trziste. Od jednog je dobio telegram: "Situacija beznadezna. Ovde svi idu bosi." Drugi je telegrafisao: "Izvanredna prilika. Ovde svi idu bosi." Mozda zvuci apsurdno, ali mi se cini da sadasnji predsednicki izbori pruzaju izvanrednu priliku za vredne ljude da glasaju protiv lazi i bezumlja, a da ne daju glas lazovima. Oni treba da glasaju za autsajdere.
U moru lazi i moralne bede koju su stvorila tri glavna kandidata, ovim autsajderima se pruza izvanredna prilika da casno izgube i da nateraju sve politicare da pocnu da misle za svoje dobro, ako ne narodno. Kako neko moze da nadlaze Lilica, Vuka ili Seselja? Bilo ko da pokusa sa suprotnom strategijom dobice vise glasova. Prilika se pruza i onima koji i nisu bas casni da casno izgube. Zar to nije izvanredna prilika? Kada je Dzimi Karter iskreno objavio "Ja zelim da budem predsednik SAD. Ja vas necu lagati", ljudi mozda i nisu poverovali, ali su im se zgadile lazi, i glasali su za njega. Tako je Karter pobedio. Malo je verovatno da se tako nesto moze desiti u Srbiji, uvek se glasovi mogu ukrasti, ali verujem da ce castan covek koji kaze narodu "Ja vas necu lagati", ostati u secanju ljudi koji imaju jos respekta za sebe. A to su i jedini ljudi cije je misljenje vredno i ciju cast treba cuvati. Ovi ljudi bice zahvalni autsajderu jer im je omogucio da glasaju a da ne izgube samopostovanje. Postoji najniza granica do koje castan covek moze da bude lagan. Granica je: lazi me, ali ne pravi budalu od mene. A to je ono sto velika trojka lazova sada radi biracima. Ta granica je predjena kada su ljudi strajkovali nedavano posle obelodanjene kradje glasova. To je bio osnovni razlog demonstracija, a ne koalicija "Zajedno", jer se ona samo ubacila u demonstracije. Sada je vreme da se glasanjem demonstrira protiv lazi i poroka. Tu niko nikog ne moze da izda, osim samog sebe. Oni koji bojkotuju izbore ustvari nisu u stanju da prodju test postenja i samopostovanja, i oni to znaju. Zato i bojkotuju.
Ja znam da ovakve price mnogima zvuce glupavo. U mom samoupravnom iskustvu od pre mnogo godina cuo sam to mnogo puta. To je filozofiranje. Normalno je sto neki ljudi to kazu. Filozofiranje je pre svega istrazivanje zivota I trazenje njegove vrednosti. Neistrazen zivot i nije mnogo vredan. U sudaru sa zivotom neki ljudi su davno izgubili bitku i prestali s pravom da sebe postuju. Zato vise nisu u stanju da vide razliku izmedju lazi i istine, dobra i zla, pravde i nepravde, mrznje i tolerancije, rusenja i gradjenja.
Ali postoji i druga vrsta ljudi, ljudi koji sebi kazu: "Ja kao JA postojim na ovom svetu sada i jos neko vreme. Nikad pre mene nije postojao niko kao JA, i nikad posle mene nece postojati. Mogu li da ne vidim i ne cujem za sva zla koja se oko mene i u moje ime desavaju. Mogu li da ne reagujem a da postojim u isto vreme? Mogu li da dozvolim sebi da prestanem da postojim pre nego sto umrem? Mogu li da obezvredim sebe i da time kazem da je moja pojava na ovom svetu i u ovo vreme bila greska, pakost slucaja verovatnoce. Druge sanse nece biti. Ja necu biti slamka medju vihorima. Ako dodje do duvanja, taj vihor ce morati za mene mnogo jace da dune nego za rulju. Na sudnji dan nece biti sakrivanja u gomili. Tamo cu biti samo JA i samo ON. Oprostaj necu traziti niti ce mi trebati." Za ovakve ljude je ovo prilika da protestuju glasanjem protiv lazi, glasanjem za autsajdera. Bilo koji od nepoznatih kandidata vise zasluzuje da postane predsednik jer je manje stete ucinio drzavi od trojice lazova. To je drugi dobar razlog da treba glasati za nepoznate kandidate. A postoji i treci razlog. Treba kazniti i stranke koje bojkotuju izbore. Ovo bi bila izvanredna prilika za njih. Da su imale casne ljude da ih predstavljaju, ne bi imali potrebe da bojkotuju izbore. Ali verovatno nisu. Time su ostavili narod na cedilu i zato treba da budu kaznjeni.
Glas protesta bi pokazao stvarno ljudsko i civilizacijsko
bice Srbije. Bez obzira koliko malo i neuticajno, to je jedino bice koje
vredi videti i za koje se treba boriti.
Zivomir Masic
Toronto Kanada
--------------EB9D09FF85E929E1474F255E--