Autobusi

GORAN MITULOVIC (A8411NAD@pcserv.univie.ac.at)
Tue, 09 Sep 1997 17:39:33 +0000

Postovana redakcijo,
ne zelim da budem dosadan, ali..
Zadrzavajuci autobuse koji su namenjeni Beogradu na granici nasa vlada
verovatno zeli da "pomogne i zastiti" domacu "auto-industriju" od
nelojalne konkurencije iz inostranstva. Sve bi to bilo razumljivo da
nasa auto-industrija uopste postoji. "Stiteci" Zastavu od nasrtljivih
kupaca iz inostranstva doveli su je na rub propasti, potpune. Verovatno
zele isto i sa autobusima.
Ko je nama kriv kada nase fabrike autobusa prave takve autobuse koji u
normalnom svetu ne bi smeli ni da predju prag fabrike, a da ne govorimo
o ukljucivanju istih u saobracaj? Zaista bi bila razumljiva odluka o
nedozvoljavanju uvoza ovih vozila da mi pravimo bolje, nasa je sramota
sto su autobusi iz Berlina, 15 godina stari, bolji od novih Ikarusovih,
Neobusovih itd. domacih. "Moj" autobus u Beogradu je 32. On vozi od
Vukovog spomenika do Visnjice, moj autobus ima velike rupe u podu,
neispravno svetlo, vrata koja se nikada ne zatvaraju i u njemu besplatno
mozete susiti meso na dizel-dimu, godina proizvodnje:1995.
U Becu se vozim retko autobusima, ali: ovde je autobus, kao i druga
sredstva prevoza, cist, nema rupa u podu, vrata se zatvaraju, dima od
dizela nema zato sto se ovdasnji autobusi pokrecu gasom, na displeju u
vozilu cu uvek videti koja je sledeca stanica, a to cu isto i cuti. Pri
ulasku ili izlasku ne moram vladati alpinistickim vestinama zato sto su
amortizeri na jednoj strani zavrsili svoj zivotni vek, nova vozila su
samo nekih 45-50 cm od tla podignuta, ali to kod nas ionako ne bi bilo
moguce.
Necu vise uporedjivati.
Neko je pre mesec dana u jednom listu napisao da Beogradjani moraju i
dalje da "herojski ginu" za GSP. Slazem se sa njim.
Mitulovic Goran
Bec