Sa interesonanjem pratim vas list daleko od domovine koji je jedan
od mogucnosti da se paralelno odkrije istina ko sta i kako radi
i razmislja u ovim burnim danima za Srbiju.
Nesretno je to da je list polagano postao mesto ne samo mesto gde se
kritikuje oficijena politika vladajuce partije u Srbije, vec preko
mere glorifikuje opozicija koja nije u stanju ni sebe da definise
a kamoli da predlozi konstruktivno resenje za buducu novu Srbiju. Ni posle 60
godina
Srpska opozicija nije dalje nego da vice "dole vlada" a posle... videcemo.
Narod Srbije nije onaj iz 1935 gde si ga kupovao za izbore sa par casa rakije.
Prema tome, umesto da se slikaju po Londonu i Parizu utroje, bilo bi bolje da
zalegnu,
odrade svoj posao do kraja i definisu sebe kako svoje politicke i ekonomske
ciljeve.
Na osnovu toga ce biti demokratcki izabrani ili ne.
Na drukoj strani je tuzno da se ove stranice otvore citaocima koji za Srbiju
upotrebljavaju epitet "fasisticke diktature", kao izvesni Stankovic N.
Taj gospodin je trebao prvo da dozivi to u Cileu, Argentini, Nemackoj i
Paragvaju
da bi mogao da takve epitete shvati sta uistinu znace.
Dali bi Bosanci sa njihovim "bosanskim jezikom" (koji potice jos vekovima)
hteli
da im neko natakne mesto feredza i turbana francuske koketne sesire i uskrate
da
mole prema Meci nego prema Kaliforniji. Ako to Srbi odbijaju, onda je to
fasizam.
Sa puno pozdrava u domovini
Muhamed Alahefendic