Ponovo se, samo par meseci pred izbore, stvari odvijaju na istovetan
nacin. U pocetku je bilo smesno, potom postalo tuzno, a sada, Boga mi,
deluje apsolutno jezivo.
Ljudi, za koje smo mislili da su dovoljno pametni i sposobni da, u
poslednji cas uhvate kakav-takav korak sa normalnim svetom i pruze
mogucnost sadasnjoj i buducim generacijama da zive i rade na nacin
dostojan civilizovanog coveka, jos jednom su pokazali osnovnu crtu svog
karaktera - pohlepu i licemerje. Sami sebi dovoljni, ususkani u
privlacnu udobnost iluzija o sopstvenoj vaznosti i velicini, nisu se
libili da jos jednom iskoriste priliku i okrenu ledja coveku bez koga, u
politickim okvirima, ne bi ni postali ni opstali. Opet su ubedjeni da je
jako mudro bilo iskoristiti Vuka i SPO kao odskocnu dasku, a onda ih se
otarasiti vec otrcanim (SPS) pricama o "neprihvatljim rojalisticko -
procetnickim stavovima kad treba voditi racuna o sudbini naroda i
zemlje". Otreznice se vrlo brzo.
Ovoga puta, sa pozicije (makar i lokalne-neko bi rekao gradonacelnicke)
vlasti, pad na tvrdo tlo (nikad gorce) istine o svojoj neizmernoj
nebitnosti trebalo bi, zbog vece visine, da bude dosta bucniji i
bolniji, a ja se najiskrenije nadam da ce sada konacno polomiti vratove.
Svima bi tako bilo lakse.
Tati, mami i ostalim klo(v)novima vec sada je mnogo lakse. Iz jos jedne
izgubljene pozicije izlaze kao pobednici, najvise zaslugom protivnikovog
sestog uzastopnog samoubistva.
P.S. Ja sam se sa porodicom, poput ko zna koliko drugih ljudi ( mozda
skupivsi hrabrost, mozda nemajuci je dovoljno, a najverovatnije iz
cistog ocaja i straha) verovatno za uvek, iselio iz nekad mog Beograda.
Imao sam srecu da za novu domovinu ( staru su mi razni pre nekoliko
godina pretvorili u pet karikatura) izaberem New Zealand, zemlju
vrednih, postenih ljudi i neopisive lepote, koja se nalazi tacno na
suprotnoj strani planete, tako da je gore napisano licni utisak sa, za
mene, najvece moguce distance. Ako odavde izgleda tako mucno i
beznadezno, onda mora da je jos mnogo crnje nego sto je bilo pre samo
deset meseci, koliko sam ja ovde dole.
Neka vam je svima Bog u pomoc.
Vladimir Kosovac
AUCKLAND, NZ