Ako se pretpostavi da je naslov "Misao i covek" pravilan, onda bi to
morao da bude casopis za duhovno a ne za dusevno obrazovanje. Ako je
dusevnost predmet ovog casopisa onda je malo verovatno da misao i
obrazovanje mogu tu da imaju neku funkciju. Te reci se medjusobno
iskljucuju.
Recnik Matice Srpske daje vise primera pravilne upotrebe ovih prideva.
Naprimer, u kontekstu obrazovanja, recnik kaze da pojam "duhovni otac"
oznacava onog "koji mladog coveka uvodi u neku nauku, koji se brine o
duhovnom razvitku necijem." Dalje, pridev "duhovni" cesto se koristi kao
sinonim za "crkveni" ili "verski", nasuprot pridevu "svetovni". Mozda se
time bavi gospodin Borisavljevic ali koristi pogresnu rec?
Ako se pridev "dusevni" odnosi na mentalnu nesposobnost onda tu moze da
se govori o lecenju a ne o obrazovanju. Dalje, pridev "dusevni" cesto se
upotrebljava kao sinonim za "osecajan", "iskren", "posten", ali se tu
vise sugerira "neracionalnost", povodjenje za osecanjima a ne za
razumom. Ja tu mogu da vidim coveka ali ne i misao - bar ne u
racionalnom smislu reci. Zar Srbi nisu "nebeski narod" bas zbog toga sto
nisu u stanju da razlikuju dusevnost i duhovnost?
Zivomir Masic