O, zemljo moja natopljena u krvi,
Otadzbino bola i snobovske "laze",
Galerijo izdajstva, gde heroji prvi,
Svi se u tvom tkivu po Kosovu traze.
O, zemljo moja, spektru huligana,
Robinjo strasti, prohujalog greha,
Istorijo zla i majko srecnih dana,
Uvili cvete, lik decijeg smeha.
U tebi osmeh coveka zamire,
U kaplji rose tvoga mracnog cela,
Iz tebe nada kao dan izvire,
O, zemljo moja, draga nevesela!
Da spominjem necu krv prolivenu,
Nit ostricu zla, sto ti para telo,
Vec to hocu zalit bolnu dusu snenu,
I zaliti hocu tvoju sudbu- vrelo!
O, zemljo moja majko Bagabunde,
Otrova si dala, pelen neces kriti,
I dala si zivot manji od sekunde,
I dala si vlast, covek- to ce biti.
A, ja te volim isto, ko i pre,
I razumem majko tvoju bolnu tugu,
I znam da se dugo u tvom bicu mre,
Za slobodu pravu u carobnom krugu.
Slobodan Macura
Toronto, Ontario
Canada (416) 744-1261