Kad sam pre nekoliko godina bio u Jugoslaviji, imao sam nepriliku da se
nadjem u slicnoj situaciji koju opisuje novinar Nikola Burzan. U
atmosferi "balkanske krcme" gde su svi pametni i sve znaju, a jedino ja
placam racun, osecao sam potrebu da neka moja misljenja uvedem frazom
"ja mislim". Verovatno sam svaku drugu recenicu tako pocinjao, kao sto
Burzan opisuje, a da ni jednu nisam uspeo da zavrsim. Nisam uspevao da
ih zavrsim, ne zbog toga sto nisam znao kako, nego zbog toga sto sam
bezobzirno prekidan od mojih sagovornika koji su znali samo istine, tako
da im misljenje nikad nije bilo potrebno. Teme su bila "srpska istina",
zavera celog sveta protiv Srba i tako dalje. Prekidan sam grubo sa
vecitim srpskim istinama: "Sta ima tu da se misli. Tako je i nikako
drugacije". Odlucio sam da cutim i slusam ne da bih postao filozof
(Burzanov recept) nego da bi se izvukao bez incidenta. Ja sam ovako
doziveo tu situaciju ali ne sumnjam da su me neki moji sagovornici
videli Burzanovim ocima.
Neka mi Burzan oprosti sto preko njegovih ledja namirujem neke stare
racune ali se prijavio sam, i to sa istom logikom koju ja smatram
nedolicnom za coveka koji se profesionalno bavi recima. Njegov clanak o
"diskutantima" koji svaki cas ubacuju "ja mislim" u razgovor mogao je da
bude odlican da se zadrzao na analizi uzroka i znacenja ovog njihovog
nacina izrazavanja. Onog trenutka kad je pretpostavio da uvodna fraza
"ja mislim" ima samo denotativno (recnicko) znacenje, da je to jezicki
akt koji znaci "ja rasudjujem", "ja donosim sudove", sve ode pogresnim
putem. Onda je lako uvesti u igru mozak, Dekarta, postojanje,
filozofiju, i sve ostalo, ukljucujuci citate, i rugati se
"diskutantima". Problem je sto nista od toga nije istina jer oni koji
koriste tu frazu, koriste njene konotacije, koje imaju sasvim druga
znacenja od onih koje im pripisuje Burzan. Kao covek koji zaradjuje za
zivot pisanjem malo je verovatno da Burzan za ove razlike u znacenjima
nije znao, a vise verovatno da ih je zanemario da bi pribavio vrednost
svom argumentu.
Uvodna fraza "ja mislim" ima mnogo konotacija koje se ne mogu razumeti
bez poznavanja situacije u kojima su izgovorene i poznavanja ljudi koji
koriste ove fraze. Ilustrovacu to na klasicnom primeru. Kad je Katon
Stariji prvi put zavrsio svoj govor u senatu recenicom "Uostalom mislim
da Kartaginu treba razoriti", to je za ostale senatore mogla biti samo
konverzaciona implikacija a nikako jezicki akt koji se odnosi na proces
misljenja. A implikacija je verovatno bila da i najbolji govornik,
ponekad ne moze da smisli nista bolje i da zavrsi govor. Razisli su se
kucama verovatno ne misleci vise o tome. Kada je Katon istom frazom
zavrsio svoj drugi govor, implikacija je bila drugacija: ovaj hoce nesto
time da kaze. Tu vise nije bilo sumnje da je ta konverzaciona
implikacija uzdignuta na nivo retorickog sredstva. Sada su i ostali
senatori morali da razmisljaju a mozda i da se izjasnjavaju po tom
pitanju. Kako je vreme odmicalo a Katon ponavljao svoju frazu, retoricko
sredstvo je preraslo u mocni propagandni slogan sa implictnom pretnjom
"Ili mislite kao ja, ili ...." Malo je verovatno da je medju senatorima
bio neki "mali Djokica" koji se pitao sta to Katon gnjavi druge sa
svojim mislima. Oni su bili inteligentni ljudi.
Kada razlozan covek zapocne svoju izjavu sa "ja mislim", ja mislim da on
hoce da kaze sledece: Ovo je moje misljenje po tom pitanju. Ja o tome
imam misljenje jer sam o tome i ranije razmisljao. Inace ga ne bih ni
iznosio, vec bih radije slusao sta vi mislite. Ja pocinjem sa "ja
mislim" jer znam da saopstavam vrednosni sud a ne istinu o tom pitanju,
i znam da drugi ljudi mogu imati drugacije misljenje o tome. Zato sam
spreman da cujem vase misljenje, i spreman sam da izmenim svoje
misljenje ukoliko cujem neko bolje. Ja zelim da i vi imate prema meni
isti obzir. Ja kazem "ja mislim" zato sto zelim da i vi mislite sta
pricate a ne da me gnjavite vasim vrcavim idejama tipa "sto na um to na
drum". Ne zelim da slusam ni dogmatske istine, narocito one potpomognute
pretecim glasovima, unosenjem u lice, ili lupanjem pesnice po stolu.
Citalac ce lako uociti da "ja mislim" u ovom slucaju ima i dodatnu
konverzacionu implikaciju. Zato sto "ja mislim", ja sam superiorniji od
vas bezveznjaka. Ta implikacija je verovatno i naljutila Burzana. Sto
se "razloznog" coveka tice, da je stvarno razlozan, on ne bi trebalo ni
da bude u ovakvom drustvu. Ali to ponekad ne moze da se izbegne. Covek
ne moze vecito da bude sam i razlozan u isto vreme.
Uvodna fraza "ja mislim" ponekad ima sarkasticnu konverzacionu
implikaciju sa implicitnim pokazivanjem sopstvene superiornosti nad
ostalima. Ostao mi je u secanju novinski clanak od pre tridesetak
godina, u kome se izvestavalo sa nekog partijskog kongresa na kome je
Dusan Dragosavac navodno rekao u sustini ovo: "Ja mislim da treba da se
civilizovano ponasamo." Iako danas ne mogu da tacno citiram njegovu
izjavu, mnogo vremena je proslo, secam se dobro njene sustine jer me je
tada tako zaprepastila da je i danas pamtim. Sta je on to hteo da kaze?
Tada sam mislio otprilike isto kao Burzan danas, pa mi je ova izjava
izgledala besmislena. Sta ima on o tome da misli? Valjda je jasno da
treba da se civilizovano ponasaju. Ako to on do sada nije smislio, kojoj
on to civilizaciji pripada? Trebalo mi je dosta vremena da shvatim sta
je on to hteo da kaze. Ovde je implikacija da su vecina oko njega
divljaci, o kojima mora neko da se stara i da ih drzi na uzdi, i da je
on kao civilizovan covek jedini za to kvalifikovan. On to dokazuje
tolerantnom frazom "ja mislim". Malo morgen.
Najzad, moguce je da su se danasnji beogradski kafanski diskutanti malo
profinili pa se ubacuju u razgovor pomocu fraze "ja mislim" kako to
Burzan opisuje. Ako je tako, to je ipak neki napredak u odnosu na moje
iskustvo. Ljudi koji se pretvaraju da misle i glume civilizaciju su
verovatno manje opasni i dosadni od onih koji znaju samo svoje istine.
U ovom clanku koristio sam neke izraze, kao jezicki akt,konverzaciona
implikacija, ili retoricko sredstvo, onako kako ih je definisao americki
filozof Pol Grajs (Paul Grice). Nadam se da je njihovo znacenje iz
teksta jasno citaocima. Grice je analizirao logiku konverzacije i dosao
do niza zakljucaka i pravila koji omogucuju merenje kvaliteta
konverzacije. On je zakljucio da ljudi razmenjuju veliku kolicinu
informacija o necemu i kad stvarno ne pricaju o tome. Recimo, nedavna
javna razmena misljenja izmedju Draskovica i Djindjica u stampi je
pravilno ocenjena kao veliki razdor medju njima zbog konverzacionih
implikacija u njihovim izjavama koje su bile svakom lako razumljive. Sto
se tice jezickog akta, oni su u vecini slucajeva birali reci, ali to
nikog nije moglo da prevari. Osim mozda "malog Djokicu" i Burzana.
Zivomir Masic