Komentar na clanak o Bogdanu Dundjerskom

milenko (petrovich@sympatico.ca)
Sun, 13 Apr 1997 10:40:38 -0400


Poznavao sam licno Bogdana Dundjerskog iz Starog Beceja. Pre svega bio
je moj prvi komsija jer se njegov posed (salas) granicio sa nasim
posedom (salasom). Moja majka, poreklom iz Srbobrana, poznavala je
porodicu Dundjerski, koja potice iz ovog mesta. Poznavala je i Lazu
Dundjerskog, najbogatijeg Srbina u Austrougarskoj imperiji koji je
navedno posedovao preko 37 000 jutara zemlje i koji je bio licni
prijatelj Franje Josifa, Cara austrougarskog. Moj otac ga je licno
poznavao, takodje. Bio je vlasnik ducana (tzv. Carde) gde su se ljudi sa
Bogdanovog salasa snabdevali. Zahvaljujuci poznanstvu sa Marom
"Ispanusom", koja je vodila i bila glavni nadzornik celokupnog imanja
Bogdana Dundjerskog u njegovom odsustvu (jer je ovaj za stalno ziveo u
Starom Beceju i svakodnevno dolazio ujutru na salas a navece se vracao u
grad), kao i poznanstvu sa nizom drugih ljudi koji su svakodnevno
saradjivali sa Dundjerskima, a na kraju i poznanstvu sa samim Bogdanom
moja porodica je bila dobro obavestena o dogadjajima vezanim za
Dundjerske kao i o licnosti ovog bogatasa. Najzad, prisustvovao sam i
sahrani Bogdana Dundjerskog, koji je umro u S. Beceju a sahranjen je na
svom salasu. Tada sam imao 24 godine.

Moje misljenje je da je Bogdan Dundjerski bio, pre svega, jako dobar,
strog ali i pravican covek. Njegove sluge su bile dobro zbrinute i nikad
se nisu bunile protiv svog gazde, cak su se ljudi otimali nebi li dobili
neko radno mesto kod njega.

Bio je pravi srpski patriota i glasine o tome da je bio "madjaron" su
neistinite i neosnovane. On je cenio svakog coveka koji to zasluzuje pa
bio on srpske ili neke druge nacionalnosti. Njegovi postupci, koji su
protumaceni kao "madjaronski" su bili, po mom i mnogim drugim
misljenjima, postupci uradjeni u interesu Srba ali u sukobu sa
politickim zahtevima odredjenih grupa ljudi sa kojima se on nije slagao.
Njegov je bio interes da se Srbi zastite i da se odrzavaju dobri odnosi
kako sa Madjarima tako i sa zivljem svih ostalih nacionalnosti u
Vojvodini. Malo je poznato da je i sam imao neprijatnosti sa srpskom
ondasnjom vlascu, pocetkom Drugog svetskog rata (1941. godine), kada se
zalozio za pojedince, Srbe, koji su bili cak i suprotnog politickog
misljenja.

Zahvaljujem Vam se na clanku, za kojeg nalazim da je veoma dobar i nadam
se da cu imati prilike da procitam jos dosta ovakvih priloga iz mog
rodnog kraja.

Dr Milan Petrovic
Stari Becej, Tuzla, Toronto