>Stratesko zajednistvo dve drzave, ispusta iz vida, zarad, po meni,
>problematicnih taktickih ciljeva.
Stratesko zajednistvo? Koje strategije? Zasto zajednistvo po svaku cijenu?
Da li ste culi za uspjesnu federaciju dvije drzave? A ako je jedna deset puta
veca od druge i u njoj postoji agresivni nacionalizam. Moze li status Crne
Gore ostati jos dugo na ovom nivou ravnopravnosti? Mislim da mora ici u
jednom od dva suprotna smjera.
>Da budem precizniji, pretpostavljam da jedan od glavnih razloga zbog
>kojih se dr. Jakovljevic zalaze za razdvajanje dve drzave jeste uklanjanje
>dobro poznatog (vama bolje nego meni) spoljasnjeg zida sankcija sa Crne Gore
>i njeno potpunije ukljucivanje u Medjunarodnu svetsku zajednicu.
To jeste najvaznije, ali je bitno i ocuvanje Crnogorske drzavnosti i one
posebnosti koje Crnogorce cine nacijom. Nije sporno svojatanje i negiranje ovih
vrijednosti koje dolaze iz vrlo visokih institucija Srbije (SANU, SPC ...).
>Pitanje je da li su ti, logicni i opravdani ciljevi, u ovom trenutku moguci.
>Da bi se oni ostvarili neophodno je da se stekne mnogo uslova, i nazalost,
da >prodje dosta vremena.
Cekacemo.
>Iskustvo steceno ovde u Americi me uci da, deo sveta od koga je najrealnije
>ocekivati takvu pomoc pomaze drugima samo ako je apsolutno siguran da ce iz
>toga izvuci odredjenu korist. Po meni je to potpuno u redu, samo se ne sme
>smetnuti sa uma. Posebno zbog toga sto je kolicina koristi koji pomagaci
>izvlace obrnuto proporcionalna snazi onoga kome se pomaze i bojim se da ni
>mnogo snaznije drzave od Crne Gore u tom pomaganju nisu dobro prosle. Neke,
>doduse, verovatno jesu.
Korist izvlace SVI pomagaci, Rusija, Njemacka, Grcka, Amerika ...
Iskoriscavanje Crna Gora ne moze izbjeci. Neka je iskoristi onaj ko joj moze
donijeti neki prosperitet, a ne izolaciju, ratove, siromastvo ...
>Ipak mislim da dr. Mrvaljevic olako konstatuje daje ideja o velikoj (ili
ako >hocete Velikoj) Srbiji uzrok svih zala, bivsih i buducih. Ziveci
okruzen >bastama iskicenim americkim zastavama pomalo menjam perspektivo. O
tome da li >je ideja o Velikom Rimu doprinela njegovom usponu ili propasti
ja imam svoje >misljenje a meritorni sud neka daju istoricari. Svako u ovom
komplikovanom >svetu ima svoju istinu, i mocni i nejaki, i kadija i raja.
Ipak, iskustvo nas >uci da kadijina istina, koliko god on bio uveren u nju,
u ocima raje izgleda >nesto drugacije.
O konceptima balkanskih 'Velikih' drzava je dosta komentara i analiza
napravljeno sirom svijeta. Niko nista lijepo nije rekao o njima. Bar jedan
ocigledan argument ovom stavu su preko 300,000 mrtvih i desetine razorenih
gradova. Ni Veliki Rim ni americke zastave ih ne mogu opravdati.
Vasa benevolentnost prema ovome je zacudjujuca.
>Takodje zameram dr. Mrvaljevicu sto se kao predsednik PEN kluba pozabavio
>nekim aspektima sadasnjeg stanja u Crnoj Gori za koje ga ne smatram
>najkompetentnijim a preskocio aspekte za koje sam siguran da je kompetentan.
Slazem se. Nije prvi put da se knjizevnici bave nekim aspektima nekih stanja
nekih drzava.
>Smatram da je neozbiljno da on razmatra uticaj razdvajanja dve drzave na
>regionalno struktuiranje i ubrzani razvoj Crne Gore. Dozvolicete, time bi
>trebali da se bave ljudi drugacijih profesija. Moram da priznam da sam i
>licno iritiran iskoriscenom frazeologijom. Iza tako ozbiljnih reci mora da
>stoji daleko duzi tekst nego sto pretpostavljam da je pismo koje je gospodin
>Mrvaljevic uputio gospodinu Bulatovicu.
Pretpostavljam da bi dr. Mrvaljevic mogao napisati studiju o tome. Mozda je
ona i slijedila pismo. Uloga pisma nije naucno elaboriranje.
>Mislim da bi bilo daleko primernije da se dr. Mrvaljevic pozabavio uticajem
>razdvajanja dve drzave na kulturni zivot u Crnoj Gori. To je problematika u
>kojoj je meritoran i ima pravo da iznese svoje misljenje pa makar ga ono
>dovelo u sukob sa strateskom mislju gorostasa njegovog naroda i njegove
>profesije.
Jeste li sigurni da je taj gorostas imao onu gorepomenutu strategiju. Taj
gorostas je bio humanista i romanticar. Njegova djela treba pomalo
posmatrati i u kontekstu vremena u kojem je zivio. Postoji mnogo
politiziranja u tumacenju njegovog djela. Njegove slike danas nose i ljudi,
vrlo sumnjivog morala, ocigledno misleci da imaju nesto zajednicko sa njim.
>Ipak sam siguran da ce Crnogorski narod oslanjajuci se na svoju tradiciju
>svest o pravednom naci nacina da na pravi nacin pomogne i sebi i Srpskom
>narodu.
Svi se ovome nadamo.
Srdacan pozdrav.
Grupa Crnogoraca iz Toronta.
krisol@sympatico.ca