Postovana Gospodo,
Vrlo se nerado odlucujem da komentarisem neke od stavova Jakova Mrvaljevica
iznetih u Vasem clanku "Razdvajanje Srbije I Crne Gore plodotvorno za obje
drzave" jer nisam procitao integralni tekst clanka koji je gospodin
Mrvaljevic uputio gospodinu Bulatovicu. Ipak, s obzirom na ozbiljnost
problema koji se razmatra smatram da mi je duznost da iznesem svoje
misljenje.
Da pocnem sa onim sa cime se slazem. Ja takodje mislim da je rezim Slobodana
Milosevica despotski i nesreca za Srbiju i Jugoslaviju. Takodje se slazem i
da je to rezim i njegove zene, ali se ja ne bih ogranicio samo na njih dvoje,
mora da tu ima jos po neko, ne dobijaju oni samo 2 glasa na izborima.
Odlaskom iz zemlje ja sam izgubio, ako ne formalno a ono moralno, pravo da
glasam. Ipak se nadam da ce narod u Srbiji smoci snage da nadje pravo resenje
za svoju buducnost. Ponavljam, moje je duboko ubedjenje da ga nece naci sa
Slobodanom Milosevlcem, ali dozvoljavate, ne mora tako svako da misli.
To je otprilike sve sa cime se slazem. Moja osnovna primedba na deo teksta
gospodina Mrvaljevica koji ste vi objavili je da umesto u strateskom
razmisljanju spas trazi u rizicnim taktickim potezima. Stratesko zajednistvo
dve drzave, ispusta iz vida, zarad, po meni, problematicnih taktickih
ciljeva. Da budem precizniji, pretpostavljam da jedan od glavnih razloga zbog
kojih se dr. Jakovljevic zalaze za razdvajanje dve drzave jeste uklanjanje
dobro poznatog (vama bolje nego meni) spoljasnjeg zida sankcija sa Crne Gore
i njeno potpunije ukljucivanje u Medjunarodnu svetsku zajednicu. Pitanje je
da li su ti, logicni i opravdani ciljevi, u ovom trenutku moguci. Da bi se
oni ostvarili neophodno je da se stekne mnogo uslova, i nazalost, da prodje
dosta vremena. Mimo neosporne zelje Crnogorskog naroda da mu bude bolje i da
prestane da bude jedan od planetarnih parija, mislim da vrlo malo ostalih
uslova ide u prilog zelji dr. Mrvaljevica a i svih nas ostalih Crnogoraca.
Prvi, neophodni, uslov je, svakako, medjunarodna pomoc u svakom obliku.
Iskustvo steceno ovde u Americi me uci da, deo sveta od koga je najrealnije
ocekivati takvu pomoc pomaze drugima samo ako je apsolutno siguran da ce iz
toga izvuci odredjenu korist. Po meni je to potpuno u redu, samo se ne sme
smetnuti sa uma. Posebno zbog toga sto je kolicina koristi koji pomagaci
izvlace obrnuto proporcionalna snazi onoga kome se pomaze i bojim se da ni
mnogo snaznije drzave od Crne Gore u tom pomaganju nisu dobro prosle. Neke,
doduse, verovatno jesu. Ali Crna Gora nikada nije bila, nije, niti moze brzo
i lako postati Ceska ili recimo Kina.
Nikada u svom zivotu nisam pomislio da je neko zato sto je rodjen nege drugde
ni bolji ni gori od mene. Zbog toga sigurno nije. Ipak mislim da dr.
Mrvaljevic olako konstatuje daje ideja o velikoj (ili ako hocete Velikoj)
Srbiji uzrok svih zala, bivsih i buducih. Ziveci okruzen bastama iskicenim
americkim zastavama pomalo menjam perspektivo. O tome da li je ideja o
Velikom Rimu doprinela njegovom usponu ili propasti ja imam svoje misljenje a
meritorni sud neka daju istoricari. Svako u ovom komplikovanom svetu ima
svoju istinu, i mocni i nejaki, i kadija i raja. Ipak, iskustvo nas uci da
kadijina istina, koliko god on bio uveren u nju, u ocima raje izgleda nesto
drugacije.
Takodje zameram dr. Mrvaljevicu sto se kao predsednik PEN kluba pozabavio
nekim aspektima sadasnjeg stanja u Crnoj Gori za koje ga ne smatram
najkompetentnijim a preskocio aspekte za koje sam siguran da je kompetentan.
Smatram da je neozbiljno da on razmatra uticaj razdvajanja dve drzave na
regionalno struktuiranje i ubrzani razvoj Crne Gore. Dozvolicete, time bi
trebali da se bave ljudi drugacijih profesija. Moram da priznam da sam i
licno iritiran iskoriscenom frazeologijom. Iza tako ozbiljnih reci mora da
stoji daleko duzi tekst nego sto pretpostavljam da je pismo koje je gospodin
Mrvaljevic uputio gospodinu Bulatovicu. Ukoliko pretpostavljam ogresno, vi
ste za to krivi, u vasem komentaru moralo bi da stoji da se radi ne o
upucenom pismu vec o upucenoj visetomnoj naucnoj studiji.
Mislim da bi bilo daleko primernije da se dr. Mrvaljevic pozabavio uticajem
razdvajanja dve drzave na kulturni zivot u Crnoj Gori. To je problematika u
kojoj je meritoran i ima pravo da iznese svoje misljenje pa makar ga ono
dovelo u sukob sa strateskom mislju gorostasa njegovog naroda i njegove
profesije.
Uloga je dr. Mrvaljevica veoma obavezujuca i nepromisljeno je sa njegove
strane olako pominjanje hohstaplera i kriminalaca. Iako se od njega ne
ocekuje Hristova uzdrzanost, neka se ipak priseti price o bacanju kamenja.
Da zakljucim, ono sto najmanje treba i Crnoj Gori i Srbiji je servilno
podrzavanje rezima Slobodana Milosevica ili bilo kojeg drugog. Narodu u
Srbiji treba pomoci ali kako? Ne treba ispustiti iz vida da prava demokratija
jako ogranicava vidove pomoci drugima. Ipak sam siguran da ce Crnogorski
narod oslanjajuci se na svoju tradiciju i svest o pravednom naci nacina da na
pravi nacin pomogne i sebi i Srpskom narodu. Ja sa svoje strane cinim sta
mogu, dvadesetak sretno provedenih godina u Beogradu me obavezuju na to.
Vremena jesu teska ali u tome bar nikada nismo oskudevali.
dr. Branislav Brajuskovic,
Chicago, februar ,97