Povodom apela G.Ivana Veselinovica opoziciji da istupi
svojim programom reformi
Smatrajuci motive g. I.V. dobronamernim i nemajuci neke posebne primedbe
na detalje teksta uzimam ga samo kao povod za kritku osnovne ideje.
Ideja da opozicija nema program ili da stranke koje je cine imaju
protivurecne koncepcije (i programe) se isuvise cesto javlja u
dobronamernim i 'dobronamernim' komentarima uglavnom mlako
zainteresovanih posmatraca, zajedljivih stranackih disidenata a sto je
najgore, koristi se kao krunski argument vlasti u napadima na opoziciju
i obmanjivanju gradjana o sustini sukoba vlasti i opozicije.
Ova fama o programu bi vec bila dosadna da nije pogresna i stetna.
Evo i zasto:
1. Pitanje programa je znacajna tema predizbornih rasprava ali u
demokratskim zemljama.
U Jugoslaviji demokratije nema i jedini program prema kome gradjani
treba da se opredele je demokratija ili diktatura.
2. U demokratskim zemljama opozicione stranke sklapaju koalicije na
osnovu bliskosti programa radi smene postojece vlasti a podudarnost
njihovih programa je garancija stabilnosti buduce vlade, konzistentnosti
buduce politike a istovremeno i implicitna kritika trenutno 'vladajuceg'
programa.
U nasem pred-demokratskom stanju prvo treba srusiti vlast koja ne
dopusta da bude smenjena, ne dopusta kritiku svoga programa (ako ga
uopste ima),ne dopusta iznosenje nekih drugih programe kao ni samu
legitimnost onih koji takve programe iznose.
Od demokratske opozicije treba traziti jedino globalnu saglasnost o
demokratiji i kapitalizmu kao osnovama opsteg drustvenog konsenzusa. Ovo
naravno ukljucuje i privatizaciju, oslobadjanje medija i prihvatanje
odredjenih pravila politicke borbe. O konkretnim programima ce se
raspravljati u vreme prvih stvarno demokratskih izbora kad ove stranke
i mozda jos neke koje ce se formirati postanu konkurenti na slobodnom
politickom trzistu.
Sto se tice baznog konsenzusa - on postoji. Postoje i programi ali ne i
uslovi da se tim programima izadje u javnost jer te javnosti nema. U
sadasnjim uslovima istrgnuti detalji nekog ozbiljno uradjenog programa
mogu samo da se zloupotrbe od vladajuce 'industrije obmane' za dalje
sludjivanje ionako sludjenih gradjana.
Jedino sto opoziciji treba u ovom trenutko to je uverljivost, utisak da se
na njih moze ozbiljno racunati ili ukratko - dobra reklama ( Tu bi naprimer
Vuku vise vredelo da se podsisa, fazonira bradu i povremeno drzi vodu u
ustima nego deset tomova ekonomskog programa sa podpisom Miltona Fridmana)
Narod - glasacku vecina koju treba pridobiti za promene - ne zanimaju
pametni elaborati, njima trebaju 'pametni' politicari ili preciznije -
uverenje da politicar zna sta i kako treba raditi. Sto se tice onih
obavestenih (da ne kazem pismenih) skeptika, ako dosada nisu shvatili gde
zive i sta nam treba- moraju da se zamisle. Greska je do njih.
Dakle od opozicije treba traziti da uz pomoc naroda srusi Milosevica,
uspostavi privremenu ('prelaznu') vlast, sto pre stvori preduslove za
politicku i ekonomsku konkurenciju i da sto pre zakaze prve slobodne izbore.
Ako to uspe - puna kapa. Ako usput pokaze da bi mogla uspesno i da vlada -
jos bolje, bar necemo morati odmah da trazimo nove.
Dusko Ciric
Toronto