Ko je ovo mog'o da smisli?
Vedran Marincovic (marinved@rdc.cl)
Sun, 26 Jan 1997 03:17:16 -0400
Prosto zabrinjava da neko kome je taj isti sistem, koji tako uporno brani,
omogucio da vidi svet, da nauci, da na svojoj kozi proba sve prednosti i
blagodeti slobodnog, demokratkog i naprednig drustva, sve dublje tone u
mrak sopstvenih promasenih koncepcija i brani (ne znam koga i od koga) tu
jadnu i napacenu zemlju od "sprege inostranih konspirativnih sila".
I to cime, nacionalizmom! Kao, jadan narod, ne zna on sta bi bilo kada ga
on ne bi branio.
A zaboravlja da, maltene, sve sto je vredno u tom narodu ili je u dubokoj
depresiji ili u psihickom (a da ne govoimo o materijalnom) rasulu, ili je
bio prinudjen da trazi svoju buducnost van granica (sve uzih i uzih) svoje,
sve manje prepoznatljive, domovine.
Koliko je njih (nas) moralo otici, koliko mladih sposobnih ex-Jugoslovena,
Srba, Crnogoraca, Hrvata ili Bosanaca, je svoje, ne male intelektualne
kapacitete, stavio u sluzbu drugih zemalja ne mogavsi pomoci razvoju svoje
rodne zemlje, kojoj ocito razvoj nije potreban?!
I da do kraja zagorca stvar, nasa najgora osobina je njegova jedina vrlina
- INAT. Inati se svom narodu, inati se susedima, inati se celom svetu. Jer
je ocito da se ovde vise ne radi o konceptu vec o sujeti, ali bolesnoj
sujeti, da se dokaze, ne znamo vec kome, da je on zapravo bio i ostao
vizionar i da ga zapravo niko ne razume, osim njegove "iznenadno
prosvecene" supruge, ali da on zapravo jedino zeli dobro svom narodu. A
narod ko narod, zudi za vodjom, naviknut da uvek bude vodjen, bez zelje ili
snage da razmislja dalje od onoga sto mu nudi RTS. A zapravo jedino sto
zeli je DOSTOJANSTVEN ZIVOT, zivot koji mu je ON obecao, jos pre mnogo,
mnogo godina, ali nikako da stigne na red ispunjenje samoinicijativno
zacrtanih ciljeva.
Ali ono sto vredja a jos vise boli, je citav onaj buljuk neobrazovanih,
primitivnih i pre svega bezbojnih i neprincipijlnih POLTRONA koji mu sluze
ponizno i verno, zarad nekakve kvazi drustvene ili politicke titule, mada
ne treba zaboraviti da ima tu i ne male materijalne koristi. I upravo ta
famozna KARIJERA, zapravo zudnja za vlascu, a cudo da toga nisu svesni
danas, ce biti neizbrisiva mrlja u ocima svojih sinova, a jos vise svojih
unuka. Cime ce se pohvaliti? Kojim to delima i dostignicima?
Steta, velika steta, sto nam se pruzila prilika da vidimo i naucimo od
sveta, a sto smo, jos uvek, mnogi, ostali na nivou komunisticke utopisticke
internacionale, ne zelici da priznamo sostveni poraz, poraz svoje ideje,
poraz politike, poraz sopstvenog zivotnog opredeljenja i delanja. Nije ni
nako prizanti to svetu a jos manje samom sebi.
I kad smo kod dostojanstva i ponosa o kome se toliko prica i pise,
predlazem da im omogucimo, budimo iznad niskih strasti, da ODU, dajmo im
priliku da se POVUKU, i da ostave zemlju u ruke nasih mladih, inteligentnih
i uistinu sposobnih strucnjaka kojih ima sirom sveta, a koji samo cekaju
mig NOVOG DOBA da nesebicno stave svoj talenat i doprinos u funkciju
razvoja i buducnosti koja nam je toliko potrebna, a koje ne vidimo jos
uvek.
DAJMO IM PENZIJE, ODUZMIMO IM VLAST. To je daleko jeftinija varijenata,
budimo toga svesni!
Deco, klinci, studenti, gradjani, penzioneri, poljoprivrednici, umetnici,
profesori, i svi vi koji ste smogli snage da MU se usprotivite i svoj glas
dignete ZA buducnost svoju i svoje dece, istrajte s podrskom svih nas koji
smo sa srcem i verom uz vas, ali mirno, bratski, udruzeno, gledajuci ka
progresu i blagostanju. Smognite snage da se ne povedete za partijskim
bojama i pokretima, vec za vas, nas i nasu decu. ON, ONA i ONI ce otici,
skoro, veoma skoro. Njihovo vreme je proslo. Ali ce nasa pobeda biti ravna
najsramnijem porazu, ako se prilika koja nam se svima pruza ne iskoristi
kako valja. A niko od nas ne smatra da nismo pametni, bistri, inteligentni,
sposobni, talentovani, mudri... Dokazimo se.
Vedran Marinkovic
Santijago, Cile.