Komentar
Dr. Petar Agatonovic (P.Agatonovic@t-online.de)
Sun, 19 Jan 97 12:28 +0100
Redovno pratim vase vesti preko INTERNETA, koje mi ovde u Minchenu sluze
da se u potpunosti informisem o poslednjim dogadjajima u Beogradu i Srbiji. Tom
prilikom dosao sam do izvesnih zakljucaka. Zakljucci se manje odnose na mene
(kao citaoca), posto ja povezujem izvestaje i „citajuci izmedju redova“
donosim sopstveno misljenje. U tom smislu, vasi inzvestaji zadovoljavaju me u
potpunosti , zbog cega zelim da vam se zahvalim i cestitam. Medjutim, u odnosu
na pasivnog citaoca (koji cita samo ono sto je napisano) dobijam utisak da u
vasem pisanju vrlo cesto nedostaju komentari i analize koji bi upotpunjavali
napisano. Molim da ovaj komentar shvatite kao dobronamernu kritiku i konkretan
izraz zahvalnosti sa moje strane.
Poznato mi je da je pravilno i potpuno prenosenje izajava jedan od
najvaznijih elemenata dobrog novinarstava. Isto se odnosi i na opise dogadjaja,
koji ne smaju da budu „frizirani“. Medjutim, izvestavanje bez da se ukazuje na
postojanje ociglednih suprotnosti, suprotnih misljenja, prikrivenih razloga i
t.sl. rizikuje da predje u klasu nepotpunog i povrsnog izvestavanja. U tome
pogledu je vrlo vazno pronaci pravu ravnotezu. Jasno je da zapazanja i komentari
ne trebaju da budu jednostrani ili partijski obojeni (Moj je opsti utisak da u
tom pogledu u srpskim medijima cesto dominira krajnost). U vasim novinama mnogi
izvestaji „vapiju“ za komentarom. Iznecu nekoliko primera. Ukoliko se ne budete
slagali sa mojim komentarima, koji su subjektivni, smatram da i to pokazuje da
„ispravni“ komentari mogu biti od koristi za citaoca. Time se uspostavlja
„dijalog“ izmedju novinara i citaoca, sto je isto tako vazno za kvalitet
prenosenja informacija:
· Pripadnost jednoj partiji Rektora Univeziteta je stvar prioriteta koji se
tome daje. U demokratskim zemljama to nikako ne stoji na prvom mestu iako je
legitimno da se izmedju dva podjednaka kandidata izabere onaj koji vise
odgovara politickoj liniji. Medjutim, to da je rektoru u konkretnom slucaju,
bilo neophodno da se izgovara sto nije trazio kontakt sa stidentima,
prebacujuci krivicu na studente, „izdaje“ njegovu licnu poziciju u kojoj
studenti i njjihovi problemi (uobicajeno mnogo manji ili beznacajniji) nisu
predvidjeni. Da li je onda takva licnost pogodna za takvu funkciju?
Iskljucivo rukovodjenje interesima partije i vlasti koju on zastiupa i krajnja
neumesnost u nalazenju jednog pogodnijeg resenja u toj situaciji sigurno
doprinosi gubljenju licnog autoriteta u akademskoj sredini. Mislim da bi mu,
nakon takvih ociglednih gresaka i ispoljene nepodobnosti, trebalo prijateljski
preporuciti da ustupi svoje mesto.
· Pokusaj natezanja sa OEBC-om oko priznavanja izbora doneo je ono sto je moglo
i da se predpostavi: dalju izolaciju drzave. Tom prilikom tendenziosno su
pobrkani „nacin“ i „sustina“ resenja. Suvisno je bilo ocekivati da ce
medjunarodna zajednica dozvoliti takvu neinteligentnu igru sa njom. Zakljucci
u Izvestaju OEBS-a pisani diplomatskim jezikom glase: „Da su se vase lagalne
institucije (tome obavezne) drzale zakonskih propisa (koji su u redu) ne bi ni
moglo da dodje do drugih resenja u pogledu ishoda izbora“. Postupanjem po
zakonu se dokazuje da izborni zakoni nisu samo na papiru i da nisu „od gume“
da bis se mogli savijati prema potrebi.
· Razracunavanje sa „neposlusnim“ clanovima partije u vezi „afere“ oko izbora
dobilo je absolutan proritet u odnosu na razresavanje krivice za prevare u
vezi sa izborima. Kakav je odnos i odgovornost takve partije prema narodu kada
se interesi partije stavljaju ispred interesa naroda i cele zajednice?
· Obracanje Jugoslovenske levice ambasadama, zbog demostracija „Zajedno“, je kod
istih bilo bez ikakve sanse za uspeh. Ako je svrha toga je bila da se prikrije
potpuna izolacija koju ta partija, a posebno ocene i nacin misljenja ima u
inostranstvu, smatram da prenosenje ovakvih vesti bez komentara saucestvuje u
tom pokusaju obmane.
· Prenosenje intevjua u kome se istovremeno pokusava da se opravda „demostrant“
koji je pucao iz vatrenog oruzja (i tesko povredio jednog demostranta) zbog
tzv. „samodbrane“, a za „zene koje duvaju u pistaljke“ se predlaze da njih
"odmah treba uputiti u ludnicu" „vapi“ za odgovarajucim komentarom.
· Recnik nekih politicara u Srbiji je cesto nepogodan za nastupanje u javnosti.
Umesto komentara, predlazem da se svakog meseca ili nedelje predaje putem
zirija prelazni „pozulanski mikrofon“ kandidatima koji ispunjavaju uslove u
tom smislu. Ovo „porculanski“ je da bi se podvukao kratki vek takvog istupanja
u javnosti (Onima kojima je ta „nagrada“ namenjena, moglo bi se, na njihovom
jeziku, reci da je porzulan materijal od koga se prave klozetske solje).
· Citajuci napis o mediskoj slici Srbije namece mi se misljenje da je sloboda
medija prvenstveno stvar novinara. Oni imaju i sredstva i trebalo bi da znaju
kako da ih upotrebe da to izbore. Ne trebaju da cekaju da im bilo kakva
partija to „donese na tanjiru“. U sustini kada se politicari na celu sa
predsednikom vlade mrste, novinari be trebali da se raduju. To dokazuje da
njihovo pisanje ima efekta.
Zeleci vam puno uspeha u vasem radu srdacno vas pozdravlja
Dr.-Ing. Petar Agatonovic sa suprugom