komentar
Aleksandar Ninkovic (alenin@Afrodita.rcub.bg.ac.yu)
Fri, 17 Jan 1997 00:07:26 +0100 (GMT)
Zeleo bih da istaknem jednu cinjenicu o nasem narodu koja se
do sada nije mnogo primecivala, ali koja je isplivala na
povrsinu ovih danavoljom nasom dicnom nazionalnom
socijalistickom partijom srbije. Naime, mi smo narod deljen na
dve grupe, muzicki vrlo obdarene; grupa (prva?) sviraci, su
predstavnici nepatvorenog narodnog folklora, birajuci svako
svoj instrument, ritam i melodiju, grupa pevaci dobija
tekstove (i tu su u blagoj prednosti) vec servirane od
tekstopisaca drzavne televizije i isti im se implementiraju
direkt u isprane mozgove, nad kojima se ta radnja vrsi za
vreme svirke (pevanje dolazi iza - nekad i u toku svirke -
redje) i u glavnom imaju sadrzaje kakve smo navikli slusati i
kod ostalih folk pevaca kakve nam servira ministarstvo Velikog
Brata i KulTure ovih godina, tema u glavnom ljubavnih u kojima
se pominju omrazene demokratske diktature tamo neke amerike,
bombardersko koljackih nemacki i zabarsko-vatikansko-masonske
italije (nadje se i po koji tudjman, ali poznato je da je
narod ustao protiv ove vlasti, te je zaista potrebno pohvaliti
bistre, sveze oprane mozgove, koji perfektnom logikom povezuju
ta dva elementa). Sviraci, ko sviraci, vole da su osvetljeni i
u vek u centru paznje, pa sviraju na osvetlenim prozorima,
terasama, a formiraju i Pleh muziku, koja defiluje u vreme
sviranja, uskoro i nacionalne himne, u 19.30, ali pevaci su
nam nekako slabiji,stidljivi, vrisnu poneku strofu iz mraka, i to
uglavnom refren.
Eto, to je ta cinjenica...Dace Bog, te cemo i mi Srbi jednog
dana i pevati i svirati ovu izvornu narodnu muziku Zajedno ili
zajedno, zavisi, ali u svakom slucaju to ce se dogoditi kada
vec pomenuta nazionalna nasa partija dopusti da zadrzimo malko
zlata u mozgovima, valjda nece isprati svo.
Carape za spremanje tog zlata vec hodaju ulicama Srbije.
Pozdrav Aleksandar Ninkovic
(Na zahtev dostavljam i punu adresu)
Alenin@fon.fon.bg.ac.yu
sviranja, us