Odluka Ninovog zirija me je ipak iznenadila, jer sam verovao da ce
ziri doneti odluku slicnu proslogodisnjoj, odnosno, da ce se odluciti za
delo nekog od onih autora koji su tamo, u doslovnom smislu reci, prisutniji
od mene. Nazalost, gotovo nista od proslogodisnje produkcije nisam imao
prilike da procitam, ali s obzirom na broj naslova kao i na ugled mnogih
autora, verujem da je "Mamac" bio u doista dobrom drustvu.
Iako nisam ljubitelj nagrada, ne poricem njihov znacaj. Ninova
nagrada je uspela da izdrzi konkurenciju mnogih drugih, novouspostavljenih
nagrada, i jos uvek predstavlja najznacajnije priznanje za romaneskno
stvaralastvo. U tom smislu, pa cak i bez obzira na ono sto autor nagradjene
knjige misli, Ninova nagrada predstavlja jednu od najboljih preporuka koju
neko delo moze da ponese sa naseg prostora. To nikako ne znaci da uz ovu
nagradu, ili bilo koju drugu, automatski sledi veliki domaci i svetski
uspeh, s obzirom da u svemu tome i mnoge druge stvari igraju bitne uloge.
Ali sa obelezjem Ninove nagrade takve mogucnosti su, verujem, ipak znatno vece.
Moji dalji planovi su sasvim jednostavni - truditi se da napisem i
uradim sto vise. Osim rada na pripremi pet mojih ranijih knjiga, koje ce
objaviti Narodna knjiga, nadam se da cu do jeseni zavrsiti i novi roman, o
kojem zapravo jos uvek ne znam gotovo nista. Inace, trenutno sam duboko
zagnjuren u prevodjenje romana "Videti pod: Ljubav", izraelskog pisca Davida
Grosmana, koju prevodim za beogradski Nolit. To je besumnje jedan od
najboljih romana o Holokaustu koji je ikada napisan, i koji istovremeno
trijumfalno pokazuje da postmodernisticka tehnika pisanja nema nikakvih
ogranicenja. I naravno, ponekad, mimo svega toga, kao i uvek do sada, pisem
kratke price.