Odbrojani dani

Igor Olejar (yu158499@yorku.ca)
Mon, 09 Dec 1996 12:27:08 -0500


Mentalni mutant, sklopljen, kao Frankenstajn, od najcrnjih delova
podsvesti Milosa Obrenovica, Tita i Hitlera, dogoreva svoje dane na
lomaci koju je potpalio sopstvenom narodu, dok mu se taj isti narod
"dogadja" umoran od "nebeske velicine" i praznih stomaka. Kada se
potrosi nacionalizam (u kampanjama ne kosta nista a veoma je efikasno
sredstvo za pokretanje masa), preostaje jedino puka humanost kao
poslednje uporiste svesti na koju se pred svetom moze pozivati
proglasavajuci drugu stranu nehumanom.

Od "Slobo - slobodo" do "Slobo - Sadame" proslo je samo par godina,
a jos manje je potrebno izvaranom i opljackanom narodu da shvati da je
jedino on taj koji se dogodio Causeskuu u Rumuniji i da je jedino on taj
koji ima moralno pravo i istorijski svetu obavezu da takvim cinom brani
sebe i svoje potomstvo.

Oduvek su vladari u Srbiji bili neka vrsta elementarne nepogode i
oduvek su odlazili sa vlasti - popljuvani. Ovaj sadasnji je -
kataklizma. Ekonomski je unistio a duhovno obescastio sopstvenu zemlju.
Uradio je sve sto bi najgori neprijatelji Srbije mogli samo pozeleti.
Jos mu je preostalo da, po uzoru na svoje idole, napise "Sabrana
(ne)dela", uziva negde na Kipru u novcu za privredni preporod Srbije, za
brze pruge, za regulaciju Morave, za elektrifikaciju, od devizne stednje
gradjana, od Dafine, Karica, gazda-Jezde itd., racunajuci na kratko
pamcenje naroda i njegovu "siroku slovensku dusu koja oprasta".

Dobro poznavajuci mentalitet svog naroda (ta iskopilio se iz
njegovog krila!), grabeci se za vlast, udarao je po najosetljivijim
strunama njegovog bica: nacionalnoj samosvesti, stavljajuci pri tom svu
medijsku tehnologiju u svoju sluzbu sa ciljem identifikacije srpstva sa
samim sobom: ko je protiv Slobe, taj je protiv Srba. Kod nekih umova se
ta identifikacija uspesno nakalemila, kod nekih se davno sasusila, a kod
nekih jos traje obilno zalivana davanjem ekskluzivnih prava na
uvoz-izvoz, na otvaranje banaka, osiguravajucih kompanija, trgovina...
Ipak, ohrabruje jedno: demonstracije opozicije pokazuju da je jos uvek
ziv duh u Srbiji koji vidi dalje od ideologija, koji je zilaviji od
svakog sovinizma i koji je u stanju da uoci prave vrednosti za koje
vredi ziveti pa i umreti ako treba. A gospodin Sloba (bivsi drug
Slobodan) je prolazna pojava koju ce i Istok i Zapad odbaciti uz
gadjenje kao papirnu maramicu za jednokratnu uoptrebu. Odigrao je ulogu
mirotvorca ratu koji je sam zapoceo. U nekim buducim ukrstenim recima
cemo pod "nas najveci ratni zlocinac" upisivati jnegovo ime bez straha
da cemo biti krivicno gonjeni za uvredu licnosti predsednika.

Novine pisu da je predsednik veoma poslusan (kooperativan) i da je
americka administracija (koja ga je, secate se, prozvala "Balkanski
kasapin") - zadovoljna. Predsednik slusa. Seselj je u svoje vreme,
zabreknutih zila trubio da je Panic spijun poslat od Amerike, da igra
po njihovom taktu dok unistava Srbe, izdajnik i provokator. Sada cuti na
otvorena priznanja ko je ciji igrac. Odjednom, biti americki poslusnik
postaje vrlina od koje svi imaju koristi (a za to treba ponesto i
odcutati): Seselj je dobio Zemun da vlada i da i on konacno ugrabi koji
dinar, a Sloba dobija jos koji dan na vlasti.

Davnasnji san mafije da ima pod kontrolom ne samo kvart ili ceo grad
nego - celu drzavu sa svim resursima (racunajuci u resurse i podanike
koji poslusno placaju porez), postao je stvarnost u Srbiji. Mnogo ih je
htelo u clanstvo kada su osetili miris plena a pljacka i ubistva su bili
proglaseni za "istorijsku misiju", medjutim gospodin Sloba je na vreme
rekao da su "knjige vec popunjene" i tako im spasao obraz. Te popunjene
knjige treba sacuvati jer ce mnogi , kada sve ovo prodje, poricati
ikakvu vezu sa sadasnjim rezimom. U tim knjigama je popisan sav ljudski
otpad u Srbiji i novi inventar nece zadugo biti potreban.

Price o ugrozenosti srpskog naroda su se pokazale istinite: ugrozen
je od vlasti koja ga je gurnula u rat da gine, koja ga je preko svojih
banaka i dilera devizama opljackala i koja ce ga milicijom gaziti ako
nije zadovoljan. Gospodin tast, drug Markovic zvani "kasetas", cuven po
izjavi: " sa krvlju smo dosli na vlast i ako treba otici sa nje, to ce
biti opet sa krvlju", znao je koga ce za zeta: jedino najbolji
poznavalac Makijavelija (pogotovu delova kako steci i kako ostati na
vlasti) je dostojan zet. Jedino je Sloba pokazivao znake sposobnosti da
gazi preko leseva svojih sunarodnika ubedjujuci ih da "tako treba",
jedino je on obecavao ponovo zatvaranje Srbije u mrak (kao u najboljim
danima SKJ) a uz to da ima i koristi: ko hoce malo napolje po hranu i
benzin, mora da plati izlaznu taksu, a pri povratku ce mu sve biti
oduzeto. Boljeg zeta i ideoloskog naslednika zaista nije mogao naci.
Jos mi je pred ocima grafit: "Prolece je, a ja - u Srbiji."
Pa Seceroski (bez "v"), bi bio bolji predsednik! Posmenjivao bi
kontrolore u GSP-u i zivot bi tekao dalje. Ovako, sve stoji: od zivota
kao najmanje vrednog, do autobusa zbog skupih rezervnih delova. Jedino
vreme ide i Srbiji ce trebati dosta godina da se moralno i ekonomski
oporavi od sadasnje katastrofe i da ne bude najveci proizvodjac sljiva
na Balkanu.

Sto pre ode sa vlasti, to bolje za sve: i za njega jer jos ima sansi
da se ziv izvuce i za narod jer ce ga pre zaboraviti. A to sto
dinastija Milosevic - Markovic nije zasnovana, nije steta. Kada mu se
posle sudjenja oduzmu i vrate pare sa Kipra a narodu obnovi izgubljeno
dostojanstvo, bice dovoljno za pocetak. Temisvarska televizija ce
sigurno sa zadovoljstvom poslati svoju ekipu da snima sudjenje, kao sto
je to TV Novi sad ucinila za njh. Toliko nam kao komsije mogu
uzvratiti.