Svoju politikansku amaterijadu u svoj ovoj budalastini na Balkanu Ganic je
zapoceo krajem sedamdesetih, kada je kao jedan od perspektivnih nastavnika
na Masinskom fakultetu u Sarajevu otisao na usavrsavanje u SAD. Tamo je
doktorirao na njemu samo znanom naucnom radu a po povratku u Sarajevo naglo
izbija njegova nova "ljubav"-politika. Covek potekao iz Raske, u Sarajevu je
samim svojim dolaskom dobijao epitet "Feta". Neobuzdani u svojim rodbinskim
povlacenjima marionetskih konaca i u krojenju "kadrovske" slike glavnog
grada BiH, sandzaklije su veoma brzo bukvalno okupirale grad. Citavi delovi
vanurbanih prostora Sarajeva su nasilno urbanizovani nekom cudnom
novogradnjom. Bez vode, kanalizacije i drugih osnovnih komunalnih servisa,
ovi sandzaklijski Pazari i Sjenice su postali prava politicka kulisa i
podrska Ganica.
Sam Masinski fakultet u to vreme postaje "zeleni" univerzitet a Ganic jedan
od njegovih stozernika.
Takva slika je zadrzana, sa manje ili vise "poboljsanja" sve od prvih
visestranackih izbora i BiH krajem 1990. Ganic odjednom nastupa kao
nezavisni kandidat za clana predsednistva BiH, kao jugosloven po
nacionalnosti. Dobra udica i jos bolji mamac. Ko je ikada vidio ovog
"deliju" slozice se da veceg crva nikada nije video u svom zivotu.
Ulaskom u Predsednistvo BiH Ganic izvrce curak naopako preko noci i krece u
svoj juris. Uz put jos formira i transportno preduzece i pocinje njegovo
poznato pali-gasi natezanje oko mosta kod Samca. Kada su njegovi veliki
MACK-ovi i RABE trebalo da prodju iz Hrvatske (vec "nezavisne") u Bosnu sa
bogzna kakvim teretima, on se licno upucivao tamo i "agitovao" da hrvati i
JNA ne zatezu.
Posle toga je jurio na razne Press konferencije u Sarajevo da prica o tome
kako u Zapadnoj Hercegovini nema ustasa vec da se radi o novoformiranim
vatrogasnim brigadama. Na njegovu zalost pripadnici tih brigada sami
izjavise da su "za dom spremni" i da zato nose crne kosulje a ne da se na
njima ne vidi kada se ugarave.
Prvih meseci rata Ganic je vec debelo zagazio u ratni zlocin licno
komandujuci napadom na kolonu vozila JNA sa regrutima u Dobrovoljackoj ulici
u Sarajevo. I opet na njegovu zalost, general MacKenzie uze svoju kameru i
licno snimi i njegovo natezanje sa Aksentijevicem i "obecanje" Kukanjcu
preko telefona da moze bez problema da napusti kasarne i druge objekte u
Sarajevu. Generalova kamera je mirna i radi svoj posao i u samoj
Dobrovoljackoj gdje Ganicev general-zastavnik Jovan Divjak glumi ljutnju sto
su tamo neki momci poceli da pucaju. U to vreme Ganic porucuje svome sefu
Aliji da on sada izdaje naredjenja i da je Alija "skoro mrtav" posto je u
rukama Kukanjca. Sve je to zabelezila kamera generala MacKenziea a stravicna
slika transpotera koji je naisao na ogoljeni kabl pod naponom najbolje
pokazuje o kakvom je "nestasluku" rec.
Sve su prilike da mu Alijin sestric Haris Silajdzic nije to nikada oprostio
pa mu je lepo podmazao komad puta u onoj vatrogasnoj Zapadnoj Hercegovini
tako da se ovaj izlomio debelo a cak tri grupe hirurga su se smenjivale u
Splitu i kasnije u Zagrebu i Becu da ga spase.
Konacno, slag svega predstavlja pozamasna dokumentacija koji su jos krajem
1992 i tokom 1993-94 prikupili Budimir Kosutic i Milan Bulajic. Na osnovu
toga je protiv Ganica i podignuta optuznica pred Vojnim sudom. Nadleznost
suda je dokazana posto je Ganic drzavljanin Srbije.
Da li je ovakva spodoba imala pravo da dodje u Beograd? Da li je ta nakaza
ljudskog uma mogla predstavljati ista drugo nego fasizam?
Iskreni, posteni ljudi znaju odgovor. Kada bi jos mogli progovoriti svi oni
koje je ovaj ludak oterao u smrt.
Zoran Mrdja, Ottawa
---------------------------------------------------------------------------
For Freedom and Justice
---------------------------------------------------------------------------