Vs: Skandal

Georgie Vukojicic (delaserbia@get2net.dk)
Sat, 5 Sep 1998 17:03:53 +0200

----------
> Fra: Georgie Vukojicic <delaserbia@get2net.dk>
> Til: mmagazin@eunet.yu
> Emne: Skandal
> Dato: 5. september 1998 16:59
>
> Kopenhagen 5. septembra 1998. god.
>
>
> Att.: To who it may concern
>
> E-mail koji vam saljem je preprican dogadjaj koji se zbio avgusta '98 na
> crnogorskom primorju. S obzirom na njegovu skandaloznu prirodu, pomislio
> sam da bi pomenuta prica mogla da privuce vasu paznju a verovatno i
paznju
> velikog broja vasih citalaca.
>
> S bratskim pozdravom,
>
> Djordje Vukojicic
> Kopenhagen, Danska
>
>
> ....
> ....
> Dragi prijatelji,
>
> Evo javljam vam se iz Kopenhagena.
> Mi smo se eto konacno vratili kuci u Dansku sa letovanja u Crnoj Gori,
> srecom zivi i zdravi s obzirom kako je moglo da bude…
> Vi sigurno ne znate sta nam/mi se dogodilo dan pre nego sto smo posli za
> Beograd iz Petrovca (na moru) s obzirom da ste otisli pre nas. Naime
desilo
> se to da me je crnogorska policija presrela na plazi ispod tzv.
"Sutjeske",
> tacnije ispod restorana Bonaca i uhapsila. Naime policajci (u civilu) su
> dosli zajedno sa jednim klincen od 13-14 godina, koga sam ja tada prvi
put
> u zivotu video, koji je prstom pokazivao na mene govoreci - "da, siguran
> sam, to je on"(!?). Odmah zatim je usledilo brutalno hapsenje pod
optuzbom
> da
> sam pola sata ranije rasturao falsifikovane DM po petrovackoj strafti.
> Sve se to desilo munjevitom brzinom na opste zaprepascenje Rikke moje
> supruge i mojih sestara sa kojima sam celo jutro proveo zajedno kupajuci
se
> i uzivajuci u predposlednjem danu naseg odmora. Nisu pomogli nikakvi
pozivi
> na svedoke (ljudi koji su bili na plazi oko nas ili zajedno samnom u
vodi)
> -jedini odgovor policije je bio taj da oni imaju dovoljno svedoka i sve
> svedoke koji su im bili potrebni (?!). Tu su se pojavili i jos neki drugi
> indijanci koje sam isto kao i onog klinca tada prvi put video, koji su
svi
> u glas potvrdjivali da sam ja, bas ja, onom prokletom balavcu uvalio 100
> falsifikovanih nemackih maraka!! Tu se brzo digla galama, skupilo mnostvo
> ljudi i radoznalaca. Atmosfera je bila strasno napeta i malo je falilo da
> ne izbije tuca velikih razmera. Na moje insistiranje da mi se tzv.
> policajci pokazu svoje isprave kako bi se uverio da sve to nije samo
> nekakva farsa, zapretilo mi se krvlju i batinama. U tom trenutku doslo im
> je pojacanje, cela jedna patrola, te su me onako golog (u kupacim gacama)
> uterali u kola uvrtanjem ruku, stavljanjem lisica itd., itd... Zamislite
> samo kako su se osecale moja zena Dankinja, koja nije razumela dve reci
od
> onoga sto je bilo receno i moje sestre, kada su videle da me bez ikakvog
> razloga brutalno hapse i odvode u nepoznatom pravcu pod jednom od
najgorih
> optuzbi - rasturanje falsifikovanog novca!
> Cinilo mi se da sanjam. Rekao sam sebi: ovo mora da je neka neslana sala…
> Ali sve je to trajalo isuvise dugo i bilo isuvise mucno da bi bila
"Canded
> Camera" ili nesto u tom stilu. Na putu do policije nastavilo se sa
> pretnjama i unapred likovalo mojim odlaskom na robiju od cega se meni
moram
> priznati ledila krv u venama. Osetio sam se nemocnim kao u Dzordz
Orvelovoj
> "1984", gde veliki "boss" vidi sve, cuje sve i zna sve...
> Prvi put u zivotu sam se saosetio sa svim nevinoosudjenim i na pravdi
Boga
> ubijenih ljudi koje je isti ovaj sistem i ovakvi ljudi zauvek oterali sa
> ovog sveta na nesrecu njihovih
> bliznjih i celog naseg naroda srpskog.
>
> ........ Odveden sam u policijsku stanicu gde je pocelo psihicko
> maltretiranje.
> Zatvorili su me u jednu malu i vrelu prostoriju gde sam proveo par sati
> nomogavsi ni casu vode da dobijem dok su me neisprana so i znoj natenane
> razjedali. Pomislio sam - Evo, pocela je tortura! U daljini culi su se
> otkucaji neke stare i razdrndane pisace masine. -Sigurno pisu moju izjavu
> koju cu kasnije pod prisilom morati da potpisem - rekao sam sebi i cvrsto
> resio da im to zadovoljstvo ne pricinim ni po koju cenu. Ali sta ako cena
> bude visoka? …Unakazeno lice, polomljeni prsti, prebijeni bubrezi... Za
> trenutak sam zazalio sto sam uopste krenuo na odmor u Otadzbinu. Osetio
sam
> se duboko ponizenim i uvredjenim da mene, srpskog patriotu i nacionalistu
> hapsi srpska policija i tretira kao poslednjeg dzukca i to bez iole
kakvog
> razloga. Dok ja dobar deo svoje energije i slobodnog vremena u Danskoj
> trosim na odbranu srpskog imena u okviru srpskog udruzenja Sloga ciji sam
> podpredsednik i udruzenja danskih studenata u cijoj sam upravi, dovodim u
> zamlju strance i objasnjavam im kako stvari nisu onakve kako ih tamo na
> Zapadu obicno predstavljaju, mene na njihove oci hapse bez ikakvog povoda
i
> ponasaju se na skroz prizeman nacin sto je fraglantno krsenje osnovnih
> ljudskih prava. I sve to samo zato sto je jedan delinkventni klinac -
diler
> i prodavac svercovane i ukradene robe - upreo prstom na mene, dok su
> desetine drugih prstiju mogli da isto tako potvrde da sam u vremenu kada
se
> pomenuti dogadjaj desio bio u vodi. Pomislio sam na pobunjene Siptare na
> Kosovu. Ako srpska policija na ovakav nacin (mal)tretira nevine Srbe, kao
> li se tek odnosila i odnosi prema nesrpskom zivlju na Kosovu svih ovih
> godina. Ako je tako (a bojim se da jeste) onda srpska vlast nezasluzuje i
> netreba da ima kontrolu nad sudbinama tih ljudi dole.
>
> U medjuvremenu Djurdja, moja sestra, nasla je jednog jedinog svedoka koji
> je hteo i smeo da svedoci za mene dok je Smiljka, moja mladja sestra,
zvala
> nasu majku u Beogradu te je ona odmah aktivirala advokata koji je
munjevito
> intervenisao i razgovarao sa sefom policije u Petrovcu. I Rikke nije
sedela
> skrstenih ruku. Zvala je svoju majku u Danskoj, te je ona zvala ambasadu
u
> Beogradu koja je u to vreme bila zatvorena. Na neki cudesan nacin
pronasli
> su kucni telefon danskog ambasadora u Beogradu te je ambasador na molbu
> Rikke tri puta intervenisao da se ja oslobodim. Posle svih tih
peripetija,
> pritisak na mene je popustio. Dobio sam dugoocekivanu casu vode i
mogucnost
> da se javim mojoj prestravljenoj suprugi i kazem joj da sam (jos uvek)
ziv
> i da se ne brine (!?).
> Usledio je pretres kuce u kojoj smo stanovali gde normalno nisu pronasli
> nista sumnjivo ni neobicno te sam ja bio uslovno pusten s tim sto je
tuzba
> prosledjena dalje kod javnog tuzioca koji ce na osnovu "prikupljenih"
> dokaza videti da li ce sudjenja biti ili ne. Une affaire à suivre...
>
> Eto to su bili poslednji trenuci naseg crnog i vrlo gorkog letovanja na
> crnogorskom primorju.
> A sâm sebi sam obecao: NIKADA VISE!!! ....NO THANK YOU! NEVER AGAIN!
>
>
> S bratskim pozdravom,
>
> Djordje Vukojicic
> sa suprugom Rikke V. Hansen (srpski krstenom Emilija)
>
> Vejlegaardsparken 70 st tv
> 2665 København - Vall. Str.
> Danmark
>
>
>
>
>