Ja sam siguran da nema nista lose ako pises nepoznatom, narocito ako
zelis da ga pohvalis. Isto tako, bar u ovakvom slucaju, mozda je i
bolje da ga oslovljavas sa "ti", da ne bude ni u kakvoj sumnji da mislis
na njega, a ne na neke druge. Hvala na lepim recima. Mislim da su
tvoje pohvale preuvelicane. Nije tesko ovih dana pisati bolje od nekih
srpskih novinara, i tu ne mislim samo na Nasu Borbu.
Mogu skromno, a bice pre da je neskromno, da kazem, da sam za ovih
godinu i nesto dana, odkako saljem poruke NB, dobio jos nekoliko poruka
slicnih tvojim. Osim da sam se na njima zahvalio, nisam zeleo da
odgovaram na pitanje zasto idem u kafanu "Kod Nasoj Borbe" kad se tamo
skuplja problematican svet. Svi su izgledi da ce se kafana uskoro
zatvoriti i da ce ova igra morati da se zavrsi. Dakle, doslo je vreme
da mojim dragim citaocima pokazem karte. Ovog puta odgovoricu na neka
pitanja koja sam bio pitan, a kao i uvek, i na neka koja niko nije
pitao.
Prvo, da li ja dobro pisem. To zavisi od toga sta hoces da vidis. Ja
volim da verujem da dobro pisem kad imam sta da kazem, a lose kad
nemam. Istina je malo drugacija. Ja sam u stanju da napisem dobar
clanak i kad nemam sta da kazem jer sam dosta godina izucavao tehniku
pisanja, ono sto se na ovdasnjim univerzitetima predaje kao "Jasno
misljenje i pisanje", "Kazi sta mislis", "Tehnika komunikacija i
pregovaranja", "Studije metoda rada". I tako dalje. Nekad je moja
firma placala za te kurseve, a nekad ja. Naravno, tu se ucila i logika
i tehnika propagande i retorika. Ceo moj radni vek u Kanadi proveo sam
u vladinoj, a to znaci u birokratskoj firmi, gde je ponekad vazno da se
sa mnogo ubedljivih reci ne kaze nista. Sve to mozes naci u mojim
pismima. Da li ja dobro pisem? Ako ti kazes da je dobro, zasto bih ja
to negirao? Ne zelim da budem lazno skroman i hipokritican.
Meni pisanje dolazi lako jer zapisujem vredne tudje misli, i poneku
moju, vec vise od trideset godina. Kao djak, ucio sam napamet posebno
vredne misli koje sam procitao iako me niko nije terao. Danas, ja ne
moram da brinem za svakodnevni zivot, pa mogu da se zabavljam pisanjem.
Posto si procitao sva moja pisma poslata NB, sigurno si primetio da su
prva bila cesto samo reakcija na pisanja sovinista i prostaka. Nikad
nisam razumeo zbog cega ih NB objavljuje, ali to je bio njihov problem.
Za mene je bilo interesantno da vidim da li mogu da odjurim ove tipove
sa NB sajta ako mi se tako prohte. Mislim da sam uglavnom uspevao u
tome. Oni bi se obicno primirili neko vreme. Kad se opet vrate, ja ih
pustim jedno vreme, a onda ih opet zaprasim kao komarce. Pisao sam
tako, dok nije postalo dosadno. Onda mi se ucinilo da treba da napadnem
stvarni razlog ove pojave. A stvarni razlog je sto je ovaj sajt NB
jedini gde ljudi mogu nesto da napisu. Verujem da mnogi citaoci ne bi
ni citali NB ni poruke na ovom sajtu kad bi postojale "patriotske"
novine na internetu. Oni bi otisli u svoje stado i ne bi pravili od
sebe strasila na sajtu Nase Borbe. Ali takav sajt ne postoji. Treba
ponekad imati milosti za ove beskucnike i oprostiti im prostakluk i
neznanje. Oni ne mogu bolje.
Pomislio sam da bi nasim ljudima, narocito onim u inostranstvu, bio
potreban jedan sajt, kao sto je to sada sajt NB, jedan forum na
internetu, gde bi ljudi mogli da se srecu i upoznaju, da razmenjuju
profesionalna i intelektualna misljenja i iskustva, a sto je mnogo
vaznije, da razmenjuju sasvim obicne ljudske price, i da pisu. Mnogo se
toga desilo poslednjih godina i ima o cemu da se pise. Jer ako ljudi ne
citaju i ne pisu, brzo ce izopaciti ne samo svoj jezik nego i svoje
misli. Jednom recju, pomislio sam da bi nasi ljudi trebali da pokusaju
da stvore neku bazu u inostranstvu za negovanje svog mentalnog i
intelektualnog zdravlja, a sto da ovde ne kazem, mozda cak i kulture.
Nesto kao sto je Jevrejima poslo za rukom ili mozgom.
Ja sam siguran da medju nasim ljudima u inostranstvu ima dovoljno
pametnih ljudi koji bi mogli da stvore jedan forum, oko sajta NB ili
nekog drugog, i razmenjuju misljenja, i uce da pisu. Za nas koji cemo
ovde ziveti i umreti nije potrebna balkanska kultura ili podkultura.
Nama treba hibridna kultura koja kombinuje vrednosti oba sveta. To je
kultura koja ima buducnost i za nas i za nove balkanske drzave. Oni ce
morati da se menjaju da bi preziveli. Mi smo ti koji imaju priliku da
stvore tu kulturu. Cekati na njih i kopirati njih nije samo promasen
zivot. To je perverzija zivota. Zato treba iskoristiti mogucnosti koje
internet pruza i poceti sa stvaranjem organizacija koje bi mogle da
imaju neki stvaran i vredan kulturni i informativni uticaj na zivot
ljudi u inostranstvu. Potencijali su ogromni. Ja ne odustajem lako ali
izgleda da ce ovaj eksperimenat morati da se zavrsi zbog gasenja Nase
Borbe.
Bitno je da ta grupa bude deo jednog lista jer ljudi zele da komentarisu
dogadjaje u zemlji. To je mnogo lakse nego sam nalaziti teme i pisati.
Ljudima treba veza sa svojom zemljom. To newsgroup-a ne moze sama da
pruzi Ove kvalitete je imala Nasa Borba. Dakle, trebalo je prosiriti
sajt NB i na druge vrednosti i interese, a ne samo na komentarisanje
dnevnih dogadjaja. Mudri ljudi ne gube mnogo vreme sa politikom na koju
nemaju uticaja. Mudri ljudi moraju da imaju i mnoge druge interese osim
politike. Tako sam probao da prosirim format sajta NB sa porukama o
obicnim ljudskim pricama, analizama, salama, prevodima, pesmama.
Rezultat je bio nikakav. Niko nije prihvatio tu ideju, doprineo da uzme
korena i da se prosiri. Prazna kanta, prazno zvuci i po njoj ne vredi
lupati, jer drugacije nece zvucati. Tu titule i diplome nista ne mogu
da izmene. Vi ste culi za pricu da su najpametniji i najsposobniji
napustili Jugoslaviju. U tako nesto ne mogu da verujem, jer bih morao
da se zapitam gde su oni. Bice da su napustili ovu planetu i otisli u
carstvo nebesko. U ovu zemlju sigurno nisu dosli.
Po mom misljenju, ako je u pitanju seks, politika, srpski jezik, i
futbal, nas prosecni covek sve zna. Probajte nekom da kazete da to
mozda nije tacno, i rizikujete konflikt. Probajte da mu kazete da
njegova misljenja mozda i nisu dobro promisljena ako ih nikad nije
stavio na hartiju i procitao. Ko to radi, trazi batine. Ali recite mu,
naprimer, da ne zna da svira klavir, i videcete muski ponos u njegovim
ocima. Klavir sviraju samo pederi. Prosti ljudi se ponose
nerazumevanjem muzike, pod uslovom da im kazete da mislite na klasicnu.
Neki idu tako daleko da ne gube vreme ni sa kakvom muzikom. Prica se da
se bivsi ameriki predsednik, Lindon Dzonson hvalio: -"Ja razlikujem samo
dve melodije. Jedna je "Yankee Doodle", a druga nije."
Kad sam bio mlad i naivan verovao sam da bi nasa zemlja mogla brzo
postati srecna i prosperitetna, samo kad bi nasi pametni ljudi smeli da
kazu sta misle, i kad bi oni vodili zemlju. Onda je doslo vreme kada su
ti pametni ljudi otvorili usta i rasturili zemlju. Sto je jos gore
stvorili su toliko mrznje, nasilja i bede, da su zaprljali zivot svakom
koji nesto zna o moralu. O tome sta mislim o njima, pisao sam ranije u
nekim pismima. Sad kad sam iskusniji i kad ucim ono sto sam znao pre
trideset godina verujem da se sve svodi na onih deset bozjih zapovesti i
nekoliko hiljada godina civilizacije. Nije vazno kako ces stici u
dvadeset prvi vek. Mnogo je vaznije da znas kako si stigao u dvadeseti.
Postoji prica iz vremena ranog hriscanstva da su suvise revni monasi
izmisljali egzoticne metode da bi dokazali cvrstinu i postojanost svoje
vere u Boga. Za jednog se prica da je proveo sedam dana na drvetu bez
hrane i vode. Ja bih rekao da je on bio vrlo cvrst karakter, mozda je
danas cak i svetac. Verovatno je i uticao na nekolicinu oko sebe, ali
na srecu, nije imao nikakav uticaj na vernike, jer bismo se svi do sada
vratili na drveca sa kojih smo nekad sisli. Nije sigurno uticao ni na
neke vazne istorijske dogadjaje, osim sto je mozda poneka vrana morala
da sleti na neko drugo drvo. Ja sam siguran da razumete sta hocu da
kazem. Ako covek utice samo na nekoliko ljudi oko sebe, on moze biti
dobar otac, sused, prijatelj, ali ne moze da bude intelektualac jer
narod nista nema da sazna od njega. Dakle, ako uman covek umuje u
svojoj kuci, to nije nista drugo nego sedenje na drvetu. Da bi imao
neki uticaj na dogadjaje, moras nesto da uradis, a ne da cutis.
Naravno, ako progovoris, to mnogima nece izgledati jako pametno, ali to
je jedan od boljih nacina da proveris vrednosti svojih misli, a narocito
njihovih. Primetices brzo da oni koji ne pisu obicno nemaju solidno
formulisana misljenja, da su podlozni propagandi, da predrasudama
objasnajavaju zivot oko sebe, pa ces mozda i da zakljucis da tvoje misli
i nisu tako lose. U svakom slucaju, da su bolje nego misli mnogih
drugih. To ce ti dati novi podsticaj da pises.
Mnogi ljudi zive ovde kao da su na zeleznickoj stanici, i cekaju voz da
dodje i vrati ih kuci. Uvek propuste voz, i po pravilu umiru ovde. Dok
su zivi, zive u zamrznutom svetu maste i secanja, potpuno iskljuceni iz
zivota. Razgovaraju samo sa onima koji su kao oni, nista ne citaju, o
pisanju da ne govorimo, i melju iste price ceo zivot. To mora da je
bedan zivot. Mnoge sam sreo koji su mi sa ponosom pricali da oni govore
engleski kao srpski. Tu su skoro uvek u pravu, jer im ni jedan ne
valja. Sto je najgore, oni onesposobljavaju svoju decu. Nije to
tipicno samo za nas. To rade mnogi emigranti, ali oni koji dolaze iz
bliskoistocnih, levantinskih kultura, ja tu ubrajam i Srbe, vise nego
drugi. Ako provedete pola zivota u inostranstvu, i ne negujete svoj
jezik i misli, bar citanjem, ako ne pisanjem, vi ste onoliko dobar Srbin
ili Hrvat ili Bosanac koliko je i mula dobar konj ili magarac.
Sigurno si cuo za grcku poslovicu "Magarac u Solun, magarac iz Soluna".
To je stara poslovica koja se cesto mogla cuti u Grckoj sezdesetih
godina kad god se medju domacinima povede razgovor o povratnicima iz
Amerike ili Evrope. Ona je i danas popularna u Grckoj i bice dokle god
ima povratnika. Ja sam siguran da razumete sta ona kaze. U redu. Ti
imas pare. Svaki magarac koji ode u Ameriku zaradice pare. Tvoje pare
hocemo jer ih nisi ni zasluzio. Ali ti ostajes margarac. Da si nesto
vredeo, ti se ne bi ni vracao. To je ono sto ceka mnoge koji misle da
se vrate. To je ono za cim oni zude. Za ovih 25 godina u Kanadi ja sam
bio u Jugoslaviji cetiri puta. Tokom prvih poseta mnogi su pokusavali
da me ubede da ja imam tuzan zivot sto nisam sa njima, da treba da patim
i ceznem za njima, mada sam ja pokusavao da im kazem da sam ja bio
stranac i dok sam bio sa njima. Secam se jednog mog profesora i bliskog
suseda koji nikako nije mogao da me se seti. Nesto me u poslednje vreme
nije vidjao. - "A, da, da. Sad se secam. Jesi li ti ono bese u
Australiji?" - "Ne, ne, ja sam u Juznoj Africi." - "Sta, zar ti nisi u
Kanadi?" Prilikom moje poslednje posete pre cetiri godine, nesto su
izgubili volju da me tese. Izgledao sam im verovatno kao beznadezan
slucaj.
Dok svo ovo pisem, nije mi tesko da cujem onaj cinicni levantinski glas
iz pozadine. Mani ti te price. Kazi ti nama kakav je tvoj stvaran
interes i ko te placa. U redu, reci cu. Dosta je bilo uvijanja. Ja
sam ustvari vec placen i preplacen, a nove nagrade stizu svaki dan.
Doduse, to nisu pare, nego ponasanje ljudi koje srecem. Ovako je to
stvarno bilo. Kao i uvek, ja sam imao problema sa nasim ljudima. Nikad
nisam imao strpljenja za njihove price i misljenja. Situacija se jako
pogorsala kada je poceo rat i kad su sovinisticke emocije dostigle
stepen usijanja. To je trajalo nekoliko godina, a za mene je uvek bilo
pitanje: ili cu da izbegavam ove ljude ili cu da trpim njihova
lupetanja. Onda sam se setio kako da im nesto kazem a da im nista ne
kazem. Poceo sam da saljem poruke Nasoj Borbi koristeci kao temu
razgovore kojima sam prisusustvovao ili u njima ucestvovao. Odjednom je
sve ovo postalo interesanto. Vise ljude nisam prekidao i omalovazavao,
nego sam ih navlacio da sto vise pricaju. Ako sede u grupi i bistre
politiku, ja im se prikljucim, postavljam pitanja, i pazljivo slusam.
Onda napisem poruku za NB. Nije proslo dugo do prvih rezultata. Ljudi
su poceli da se menjaju. Sa mnom su govorili samo o ozbiljnim,
socijalno prihvatljivim i inteligentnim stvarima. Naravno, oni nikad ne
bi priznali da citaju Nasu Borbu na internetu, ali drugacije ova njihova
promena ponasanja nije mogla da se objasni. Sada sam ja zapocinjao
konverzacije na naci-teme, ali ljudi nekako nisu bili zainteresovani da
o tome pricaju. Valjda su mislili: "Ej, ovaj je lud. On uzima ozbiljno
sve sto se kaze i to objavi u novinama." Kako ti se to cini?
Dojucersnji sovinisti i lupetala odjednom postaju inteligenti i ozbiljni
ljudi. Do skoro sam prezirao i izbegavao te ljude, a sada ih rado
srecem i slusam. Ja ih sad cenim i volim, jer znam da i oni cene mene.
Zar nisam dobro placen i preplacen za svoje pisanje? Zasto ja to
radim? Biznis, moj burazeru. Cist biznis. Sve ostalo je tehnika.
To je zato sto nisam imao srecu kao mnogi ljudi koje poznajem, pa se
nisam naucen rodio. Sve sto znam, morao sam da naucim. Radio sam oko
devet godina u Jugoslaviji, pre nego sto sam emigrirao u Kanadu. Dok su
moje kolege isle po kafanama, ja sam kupovao knjige i ucio. Ucio i
pisao, i ucio da pisem. Svi moji poznanici su znali srpski, a ja nisam,
nego sam morao da ucim. Oni su uvek bili pismeni i obrazovani, ali
nikad nista nisu umeli da napisu. Meni se desavalao da napisem i
objavim po nesto, s vremena na vreme. Pisanje nije bogomdan talenat kao
sto nepismeni ljudi zele da misle. To je tehnika koja se moze nauciti
kao i svaka druga. To zahteva mnogo vremena, samo znanje ne znaci
nista. Mora da se pise da bi se pisanje naucilo. Svako moze da bude
dobar pisac ili novinar, ako zeli. Ozbiljno zeli. To je tehnika, moj
burazeru, cista tehnika. Sve ostalo je oholost.
Kad je oholost u pitanju, tu sigurno dostizem standarde mnogih novinara
i pisaca, politicare da ne pominjem. Od mnogih bolje pisem, ali to nije
zbog toga sto ti i jos neki citaoci tako mislite. To je zbog toga sta ja
tako kazem. Oholost, moj burazeru. Cista oholost. Sve ostalo je
sebicnost.
Ja se sa sobom dopisujem vec mnogo godina pa ne mogu sebi da dopustim da
citam besmislice. Imam 57 godina i nemam vise vremena za gubljenje i
lupetanje. Na mladjima svet ostaje. Ja zelim sebi sve najbolje i zato
moram da pisem najbolje sto mogu. Sebicnost, moj burazeru. Cista
sebicnost. Sve ostalo je muzika.
Srdacno Tvoj,
Zivomir Masic
Toronto Kanada
PS. Svim citaocima pisama NB. Ukoliko imate neku ideju o tome kako bi
Forum jugoslovenske dijaspore, ili nesto slicno, mogao da se zapocne i
odrzava, na sajtu NB ili nekom drugom, kroz newsgroup ili na neki drugi
nacin, sta bi trebao da ima a sta ne, objavite svoje misljenje na ovom
sajtu NB dok jos traje. Mozda je to nasa poslednja prilika. Ili pisite
meni. Uvek mogu da vam ne odgovorim.