Dragi gospodine,
U vasoj poruci pomenuli ste neku organizaciju koja se bori za
nezavisnost Teksasa. Voleo bih da znam nesto vise o ovoj organizaciji,
naprimer, koliko ima clanova, koliku ima podrsku medju gradjanima
Teksasa, koliko ima izabranih predstavnika u drzavnin organima vlasti, i
tako dalje. Ja sam siguran da znate sta pricate pa vam nece biti tesko
da me obavestite o ovim detaljima. Priznajem da sam malo skeptican kada
su u pitanju ovakve organizacije. Pojavljivale su se one i ranije ali
broj njihovih clanova nije bio nikad dovoljan da se popune jedna obicna
policiska kola. A razlozi sa nezavisnost su obicno bili vise
psihijatrijske nego politicke prirode. Samo njihovi clanovi nisu znali
razliku.
Koliko znam istoriju, preci danasnjih autenticnih Teksasana su naselili
Teksas sa dozvolom meksicke vlade koja im je obecala da nece placati
porez, obaveza koja im je jako tesko padala u tadasnjim Drzavama. Onda
je Meksiko odlucio da ukine ovu povlasticu, doslo je do pobune, do
Alama, i ostalih velikih reci u americkoj istoriji. Ako ova grupa
stvarno postoji, ja verujem da je neplacanje poreza jedini njen cilj, a
da je prica o nezavisnosti samo sokantna reklama da se stigne na
televiziju. Kazu da je i americka revolucija izbila zbog novih poreza i
to mi se cini bolji razlog nego mnogi drugi. Nedavno je nekolicina
ribara iz jednog malog mesta u Americi blizu kanadske granice objavila
da zele da se njihovo mesto pripoji Kanadi. Na televiziji su izjavili da
je to bio samo trik da se pojave na televiziji a pravi razlog je ugovor
Amerike i Kanade kojim njima nije dozvoljeno da ribare u kanadskim
vodama koliko hoce i mogu. Izgleda da vise nisu zainteresovani. Porezi u
Kanadi su mnogo veci nego u Americi, a kanadski dolar je tako nisko pao,
da je mnogo bolje biti ribar bez riba u Americi nego ribar sa ribama u
Kanadi. Ovako se mnogo vise dobija.
Dug zivot na ovom kontinentu uverio me je da ne treba nikome da verujem,
a narocito ne Amerikancima. Oni ce uciniti sve za pare i reklamu. Ako i
pricaju druge price, u pozadini je uvek isti interes: pare i reklama.
Secam se americkog decaka koji je ubio druga i pred kamerama radosno
objavio: "Mama, ja sam na televiziji!" Konacno je uspeo. Zato mi i prica
o nezavisnosti Teksasa izgleda samo kao dobar trik da se skrene paznja
na sebe. Ja sam siguran da je u pitanju porez. Ponekad i ja dopustim
sebi tu slobodu da budem dobar Srbin i poverujem u svakakve bizarne i
apsurdne price ako pomazu "nasu stvar". Ali o tome nikada nikom ne
pricam. Toliku samokontrolu dugujem sebi da bih mislio o sebi dobro. Ali
kada je u pitanju porez - vreme je da i ja nesto ucinim.
Da. Od nedavno, i ja zelim da dobijem nezavisnost od Kanade, narocito od
njenog Ministarstva prihoda (Revenue Canada). Ako ne moze bas
nezavisnost, pristao bih i na autonomiju. Broj clanova u mom pokretu za
nezavisnost je za sada jedan, ali ja nemam nikakve sumnje da ce se mnogi
pridruziti kad budu popunjavali formulare za porez sledeceg februara.
Za sada je ovo tajna organizacija. O njoj znamo samo vi, ja i nekoliko
citalaca ovog sajta kojima nije dosadno da citaju moje poruke.
Pitanje poreza nikada me ranije nije posebno zanimalo. Posto sam dosao
iz komunisticke zemlje, svoju platu sam uvek vrednovao po novcu koji
stvarno dobijam, a ne po bruto prihodu. Ovde ljudi koji znaju sistem
misle obrnuto: oni se trude da neto prihod bude veci nego bruto, i to im
cesto uspeva. O porezu koji placam poceo sam ozbiljno da razmisljam
kada sam nedavno sreo jednog naseg novodoslog mladog inzenjera. Njemu
je drzava platila kartu da dodje, placa mu stanarinu za stan koji je
veci od njegovih potreba, daje mu dovoljno novca da mu se ne isplati da
trazi posao, i placa mu skolu engleskog. Dakle, dok smo igrali partiju
brzopoteznog saha, ovaj inzenjer me je obavestio da njega kanadska
drzava eksploatise. "Kako te eksploatise?" - zaprepastio sam se, i u
nepaznji previdoh figuru. "Kad se budem zaposlio moracu da placam porez"
– objasni mi on. Ovde sam prevideo damu i predao partiju. Shvatate li?
Drzava uzima pare od mene i daje njemu, i on je eksploatisan. Da covek
poludi od besa.
Kad sam pre mnogo godina trazio kanadsku vizu, od mene su trazili gomilu
dokumenata i dokaz da imam svoj novac (koji nisam imao), da ne budem na
teretu drzave pre nego sto nadjem posao. Secam se koliko se konzul
iznenadio kad je cuo da ja nemam ni hiljadu dolara. Onda sam ja njemu
objasnio: "Kad bih imao hiljadu dolara, ne bih ni isao u Kanadu." Bilo
je to glupo objasnjenje, moglo je skupo da me kosta, ali je konzul
verovatno shvatio s kim ima posla, sazalio se, i dao mi vizu. Od prvog
dana u Kanadi trosio sam svoje pozajmljene pare i morao da trazim posao.
Od ove drzave nikad ni jedan dolar pomoci nisam dobio. Kad ponekad
sretnem nase ljude, od kojih su nekolicina obicni paraziti i neradnici,
i koji su stalno nezadovoljni ovom zemljom jer misle da zasluzuju
bolje, ja ne mogu da se otmem utisku da ova drzava zloupotrebljava porez
koji uzima od mene. Mnogi ljudi koje ova drzava sada dovodi ne bi po mom
misljenju mogli da prodju ni elementaran test inteligencije. A da ne
govorim o testovima civilnosti, tolerancije, i ljudskosti uopste.
Pogledajte samo kakvi ljudi se ponekad pojavljuju na ovom sajtu.
Nadam se da me sad razumete, gospodine. Ja verujem da bi i mnogi drugi u
mojoj situaciji pozeleli da saznaju nesto vise o ovoj verovatno
antiporeskoj teksasanskoj organizaciji. Zato vas molim da mi ne pisete
direktno nego objavite detalje koje o njoj znate na ovom sajtu, tako da
i drugi citaoci sa slicnim problemima mogu da koriste blagodeti vase
informacije.
Zivomir Masic
Toronto Kanada