..Posedujem mlin za kafu i nekoliko kesa ~istog pirin~a, dole
u podrumu. Posedujem televizijski prijemnik, desetak baterija
za mali tranzistor koji hvata kratke talase i {poret na
struju. Posedujem {est debelih re~nika maternjeg knji`evnog
jezika, Sveto pismo i uvredljivo se}anje na Kapital.
Posedujem trideset tri raznobojne olovke kojima se ne
slu`im, tradicionalno pakovanje Liptona i nekoliko kocki belog
{e}era.
Posedujem ~etrdeset ~etiri dana mo`dane praznine, strasnost
hodoljublja pustinjama dalekih svetova, maniju izmi{ljanja
re~i koje predskazuju Ni{ta, zaboravak u ~a{i vina Ljubavi
koja vi{e ne postoji. Posedujem sedamdeset sedam karti
marseljskog Tarota, zastarelu kartu Sveta, svest o crta~ima
novih balkanskih mapa i prvu veliku francusku kulinarsku
bibliju.
Posedujem digitalni snima~ zvukova, satelitski tanjir {to
opominje na Dvadeseti vek, matematiku infinitezimalnog i
neograni~enog, fiziku elementarnih ~estica, genetski kod moje
biolo{ke propasti i Qwertz opsesiju prvog reda.
..Rado bih spavao sa Rozom Luksemburg ili bio poslednji
ljubavnik Katarine Medi~i. Voleo bih da sam Ludvig van
Betoven u kratkim pantalonama, ministar bez portfelja u vladi
Stefani od Monaka, Karl Marks posle petnaeste krigle piva ili
Don @uan umoran od parfema i pudera.
Rado bih oglasio sve zakone neva`e}ima, osobito zakon ubijanja
bli`njih, proglasio sneva~e dobra za bogove prinose}i
sopstveno telo na `rtvenik Haosu. Voleo bih da sam Isus
Hristos bez oca i majke, Luj XVI bez oznaka giljotine na
vratu, prou~avalac peska u pustinji koja se smanjuje brzinom
zvuka.
..Sadr`aj mog politi~kog programa nije vezan ni za Poziciju ni
za Opoziciju. Vlast je sinonim za opijum koji dugo dr`i,
po~esto sa prete{kom kamarilom od milion korba~a, hiljadu
hiljada smrdljivih }elija, stotinu razuzdalih ~uvara trezora i
cenzora bez tri ~iste u glavi. Vlast je antonim za dobro i
lepo, po{teno i slatko, miri{ljavo i radosno.
Sadr`aj mog politi~kog govora nije vezan ni za Sunce ni za
Mesec. Zakoni prirodnih kretanja su poznati, no njihove
posledice su ~esto nepredvidljive. Zakoni vlasti nisu uvek
poznati, ali su njihove posledice predvidjive.
Sadr`aj mog politi~kog vi|enja je odredljivost Punine, dakle
mogu}nost prevazila`enja metafizi~kog - Ni{ta. Na prapo~etku
svake Punine je mnogozna~no Ni{ta. Izabiranjem puta
prevazila`enja ove vi{ezna~nosti, izabiremo politi~ki program
za nas ili za dru{tvo kome pripadamo.
Revolucija je u pojedinim ljudskim glavama, evolucija u
dru{tvu. Kao biolo{ki ograni~eno bi}e, ~ovek po`uruje vreme
menjaju}i prostor oko sebe: danas i ovde nije kao ju~e i bilo
gde. Sutra }e biti dostignuta Punina u dru{tvu sa hlebom za
sve i pravedno{}u za svakoga! U jednom Ju~e smo svi bili u
raju gde smo imali Sve. Mitska pro{lost i utopijska budu}nost
opredeljuju na{u najbanalniju sada{njost: kuvanje, pranje,
ru~kove, ve~ere, odlazak na politi~ke mitinge ili ratni~ka
boji{ta.
"A wise scepticism is the first attribute of a good critic."
..Poznavao sam ljude koji pridaju veliku pa`nju koliko va`nim
toliko i neva`nim citatima. U nekim se dru{tvima ~ovek smatra
u~enim ako bar dva-tri puta na sat prozbori re~enicu ili dve
kakvog priznatog pesmotvorca, romanopisca ili filozofa. Sreo
sam se sa najmanje dve knjige (posle tridesete ~ovek i knjige
posmatra kao ljude!) u kojima autor nije rekao apsolutno
ni{ta. Sve {to je uradio sastojalo se od slepljivanja kra}ih
ili du`ih pasusa raznolikih knjiga drugih nekih mislilaca.
Sva moja pitanja izvla~im iz podruma. Razblu|en kafom,
postavljam ih pred ogledalom budu}em vo|i nesre}nih narodnih
masa. Jedno od njih tra`i precizan odgovor koliko ~ovek treba
i mora da bude inteligentan ili mudar da bi mogao da bude
politi~ar. Ne }ata u nekom zabitom selu kao to~ki} stra{ne
dr`avne ma{inerije, ve} politi~ar prve klase, tako re}i -
lider. Slede}e pitanje tra`i upotpunjenje odgovora na
prethodno pozivaju}i odgovara~a da ka`e mora li lider ili ne
da zadovoljava potrebe naroda. Zauzimaju}i mesto na kome je,
smatra se da je time zadovoljio svoju `e| za mo}i. Dakle,
preostaje mu samo da oslu{kuje narod. Poslednje pitanje
zahteva jasno odre|enje pojma - narod.
Narod je, na primer za jednog od savremenih evropskih vo|a,
sve ono {to pripada poslu{noj ili poslu{ni~koj neodre|enoj
masi. ^im neko progovori kriti~ki, proglasi se dakle vi{e ili
manje vrednim intelektualcem, takav nije 'iz naroda', to jest
ne sledi 'zahteve naroda', on je 'izdajnik narodnih interesa'
ili u najgoru ruku - strani pla}enik. Istim se jezikom, zatim,
iscrtava portret intelektualca: eto ga gde ni{ta ne radi za
narod, no kada proradi u stanju je samo da - kritikuje.
Mo`da bi trebao da biranim citatima iz Biblije ili Marksovih
sabranih dela neprekidno iskazuje svoju podobnost. Primetio
sam da i u dvovekim demokratskim dru{tvima vlast skoro uop{te
ne reaguje na intelektualnost sindikalnih vo|a; no kada se
kakav filozof probudi iz sna 'podobnog intelektualca', odmah
se pose`e za zvonom uzbune. Autoritarna dru{tva nastoje da
intelektualca na svaki na~in demonizuju, demokratska se trude
da ga preko prisutnih masmedija iskarikiraju, u~ine krajnje
sme{nim, ~ak klovnom iz kakvog velikog cirkusa.
..Ne raspoznajem igru koju igram. Zaboravio sam snagu mirisa
proplanaka, veli~anstvenost procvetalog bagrema, bele zime
ispred beznade`ne {ahovske table; piratski radio zov ili
raskupsalog Antonija Gram{ija pod {poretom pre doru~ka u pet.
Razgleda me crna francuska lavica od glave do pete, pogled
rimske robinjice zadr`ava negde ispod pupka naslu}uju}i
detinje afri~ke vedrine, tam-tam {to udara u znak prvog
velikog letnjeg rituala, zmiju {to se sre}no propinje ka
poslednjoj `rtvi pre punog meseca.
Ram za sliku je premali da u njega smestim moje 'Medoc'
pijanstvo, drogu od usana i pljuva~ke {to bi da stvori ~oveka
mitolo{kog iz pepela mojih uspomena, obline strasti pokva{ene
novogovorom, muziku ~opora skaku}u}ih gazela. Onamo i ovde,
isto je. Genetika ima sva prava na lek protiv SIDA nemani.
..Belo se me{a sa crvenim. Zatim plavo, kao zenica nekog
dragog oka. Zeleno, gde je zeleno? Preci su zaboravili na
travu, svo drve}e {ume koja ih okru`uje. Politi~ari su i{li
napred okrvljuju}i ruke, narod je statirao sau~estvuju}i.
Umesto da boji po platnu, slikar pose`e za `enskim telom.
Veliki slikar se bavi umetni~kim aktom `enki spremnih na sve,
mali slikari crtaju mrtvu prirodu. Prvo je umrtve, ne{to posle
pono}i zapo~inju sa ritualnim iscrtavanjem mapa po le{evima
jo{ sve`im od snova. Svakodnevno, mali slikari uve}avaju svoje
kolekcije mrtvih priroda.
Crvena je ne{to oslabila, no veliki je slikar jednako kao
ranije razmazuje prvo po `enskim dojkama pevu{e}i ~arobnu
formulu mo}i: "Die Philosophen haben die Welt nur verschiden
interpretiert, es kommt darauf an, sie zu verundern." Tople
`enske ga}ice spadaju same od nadahnjuju}e mo}i velike ideje.
Ki~ica {ara prostorima me|unarodnog blagostanja, praiskonog
raja za sve.
------------------------------------------------------------------------
-
AUTOR: Milan GeorGes Djordjevic
GODINA: 1993.
SET KARAKTERA: YUASCII
ADRESA: mdjordjevic@leserveur.com
miodrag.djordjevic@ace.epita.fr
georges%siam@cal.fr
georges@sezampro.co.yu
NAPOMENA AUTORA: Ponude za zurnalisticki posao iz oblasti kulture
primam sa velikim zadovoljstvom.
------------------------------------------------------------------------
-