Decani, 12. juni 1998.
Nakon tragicnih i nemilih dogadjaja koji su se nedavno desili na
podrucju opstine Decani i celom Kosovu i Metohiji osecamo moralnu
potrebu da se zvanicno obratimo javnosti.
I pored svih nasih nastojanja i zelja da se kosovski problem resava na
miran i nenasilan nacin, sto smo vise puta iskazali u svojim zvanicnim
izjavama, sa velikom tugom u srcu moramo da priznamo da je situacija,
narocito na podrucju zapadnog dela pokrajine, u poslednjih nekoliko dana
eskalirala u pravcu nasilja, sto je dovelo do novih zrtava na obe
strane, brojnih razrusenih i zapaljenih kuca kao i do izbeglistva vise
hiljada ljudi. U vreme borbi nase bratstvo je svo vreme provelo u
manastiru gde smo primili nekoliko srpskih porodica iz Decana sa decom,
tako da smo tek nakon zavrsetka borbi i otvaranja puta Decani-Pec mogli
po prvi put da vidimo tragicne posledice nedavnih oruzanih sukoba.
Nase bratstvo izrazava veliko zaljenje zbog svega onoga sto se desilo i
duboko saoseca sa svim nevinim zrtvama, sa bilo koje strane, koje su u
ovom sukobu ostale bez svojih najblizih, svojih domova i stoke. Posebno
nas tragicno pogadja izgled gradica pored koga godinama mirno zivimo i
koji nam sada pokazuje do cega sve ljudsko bezumlje moze da dovede. Sa
bolom osecamo i patnje izbeglog stanovnistva, posebno zena, dece i
starijih osoba i Albanaca i Srba, od kojih mnogi jos ne mogu da se vrate
svojim domovima. Iskreno zalimo i zbog ostecenja verskih objekata i
starih "kula".
Iako svesni da nase reci u ovom trenutku malo ko slusa, pozivamo i Srbe
i Albance, posebno njihove politicke vodje, da sto pre nastave zapoceti
mirovni proces i cvrsto se obavezu da ce uciniti sve sto je u njihovoj
moci da svako nasilje sto hitnije prestane. Nasilje se ne moze nasiljem
ispravljati i svako nasilno delo odmah izaziva novo stradanje i patnje.
Nazalost, u ovom sukobu najvece zrtve su upravo nevino civilno
stanovnistvo koje trpi zbog agresivnih politickih ciljeva. Iako je nasa
Crkva duboko duhovno i istorijski vezana za srpski narod ona ipak oseca
svoju duhovnu obavezu i prema svima ostalim koji zive na ovim
prostorima, a pogotovo prema nemocnim i nezasticenim ljudima. Otuda, ako
u ovoj tragediji treba stati u neciju zastitu, ne mozemo to ciniti ni po
etnickoj niti verskoj osnovi, vec hrabro stajemo na stranu svih nevino
postradalih, gladnih, proteranih bez obzira kojem narodu oni pripadali.
Zato i osudjujemo svako zlodelo, necovestvo i nepravdu bez obzira ko ga
i gde pocinio. Niko nema pravo da u ime bilo koga cilja svoju srecu i
opstanak gradi na nesreci drugoga. To nas uci nasa vera, nasi svetitelji
i celokupno predanje Crkve Pravoslavne. To propovedamo i uvek cemo
propovedati onima koji u nas manastir dolaze. Jos od prvih dana sukoba
manastir Visoki Decani je primao i pomagao izbeglicama iz okolnih sela i
sada se trudimo da obezbedimo dovoljne kolicine namirnica kako bismo
mogli pomoci svima koji nam se obrate za pomoc. U ovome smo spremni da
saradjujemo i sa medjunarodnim humanitarnim organizacijama ukoliko bude
bilo potrebe.
Da bi se tragicne posledice sukoba na podrucju Kosova i Metohije sto pre
zacelile potrebno je mnogo truda i dobre volje. Pre svega mora se
uciniti sve da se sto pre popravi teska humanitarna situacija i obezbedi
dovoljno namirnica i lekova za sve ugrozene. Zatim je neophodno
obezbediti sto hitniji prestanak svakog nasilja da bi se civilno
stanovnistvo moglo sto pre vratiti svojim domovima i popraviti svoje
ostecene kuce. I Srbi i Albanci moraju da razumeju da u Evropi 21. veka
nema mesta za etnicki ciste teritorije i medjusobnu mrznju. Ovi
delovi Balkana nikada nece moci da se ravnopravno ukljuce u savremeni
svet sve dok se ne stvore uslovi za miran zajednicki zivot svih naroda
bez obzira na njihovu veru i etnicku pripadnost. Svi oni koji se jos
nadaju da se nasiljem i terorizmom mogu ostvariti agresivne
acionalisticke ideje pripadaju proslosti. A takvu mracnu stranu
proslosti treba zauvek predati zaboravu u ime buducnosti nasih mladih
pokolenja koji imaju pravo da zive u istinskoj slobodi. Iako albanski i
srpski narod na Kosovu i Metohiji imaju mnogo razlika ipak ih povezuje
najvaznija stvar, a to je njihov zajednicki interes i pravo na mirnu
buducnost u zajednickom zivotu na prostorima gde vekovima zajedno
zivimo. Kada shvatimo da tom cilju treba podrediti sve nase nerealne
snove i ciljeve i na ovom podrucju Evrope zavladace mir.
Bogu se molimo i iskreno se nadamo da ce predstavnici nasa dva naroda,
bremenita teskim istorijskim nasledjem i stradanjem, uspeti da odgovorno
pronadju najbolji nacin da se na Kosovu i Metohiji obezbedi cvrst mir,
puno postovanje ljudskih prava, imovine i kulturnog nasledja, da se
jednom za svagda prestane sa ubijanjem, pljackom i progonima. U
protivnom, oni ce pred istorijom i celim svetom poneti ogromnu
odgovornost za sve ono sto se ubuduce bude desavalo.
Nase bratstvo i nasa Crkva, sa svojim arhipastirom episkopom Artemijem,
ostaju cvrsto reseni da do kraja istraju u svome miroljubivom stavu i
protivljenju svakom nasilju bez obzira sa koje strane ono dolazilo.
Cvrsto verujemo da ce nas u tome podrzati svi ljudi dobre volje.
kraj-
----
Decani Monastery
38322 Decani, Serbia, Yugoslavia
http://www.decani.yunet.com
E-mail: decani@EUnet.yu
tel (fax) +381 390 61543
+381 390 61567