Aleksa Djilas je nabrojao skoro sve glavne razloge zbog kojih je u
interesu Srbije da se otarasi Kosova. Postoji dosta primera u novoj
istoriji koji upucuju na zakljucak da se drzanje neprijateljske
populacije u svojoj drzavi ne isplati. Ceo kolonijalni sistem je
prakticno nestao, ne zbog nekih narodno-oslobodilackih pokreta, nego pre
svega zbog cinjenice da je vise para odlazilo u kolonije nego sto je iz
njih dolazilo. Sve drzave koje su funkcionisale po kolonijalnim
principima, a to su pre svega komunisticke federacije, isto tako su
nestale. Jedan razlog sto se Austro-Ugarska raspala je sto se metropola
umorila od svojih "eksploatisanih" etnickih grupa. Metropola je imala
izbor da spasi federaciju, jer su joj to saveznici nudili. Metropola je
izabrala raspad, jer im je bilo svih preko glave. U danasnjoj Austriji
se ne primecuje veliko zaljanje za svojim bivsim teritorijama. Pre ce se
primetiti olaksanje da sa njima nemaju vise nista zajednicko.
U ovom momentu opcija autonomije Kosova je realnija i prihvatljivija,
uglavnom zbog toga sto niko ne zna sta ce to stvarno znaciti. Izgleda
da medju Srbima preovladava uverenje da Albancima treba dati neku
autonomiju, kako se politicari dogovore, a posle cemo svi ziveti srecno
i veselo i zaboraviti Kosovo. Albanci ce sedeti u svojoj provinciji a
Srbi ce vladati iz Beograda. Od toga nema nista.
Vrlo brzo ce se pokazati da ce vracanje Albanaca u politicki zivot imati
veliki uticaj na integritet Jugoslavije, bar onakav kakvog ga
nacionalisti i populisti vide. Pre ili kasnije nastace nove podele
vlasti izmedju nacionalnih elita, stvarace se nove "neprincipijelne"
koalicje u kojima Srbi nece imati dominantnu ulogu. Formirace se
koalicaje politicara Kosova i Crne Gore, autonomaskih politickih partija
iz Vojvodine, a naci ce se tu i neke manje partije iz Srbije. Srpske
nacionalisticke partije ce opet biti u manjini, dakle nastace oni isti
uslovi koji su doveli Milosevica na vlast. Ko moze da predvidi kako ce
se srpski resentment i populizam onda manifestovati? Kroz drzavne udare?
Jogurt revoluciju? Likvidacuju politickih protivnika? Izaberite sami
svoj scenario. Jedno je sigurno. Mira nece biti.
Srpska vladajuca elita ce mozda uspeti da produzi svoju dominaciju u
Jugoslaviji samo ako "ujedini" Crnu Goru, to jest ako i formalno ukine
federaciju, i proglasi jedinstvenu srpsku drzavu. Za tako nesto oni
moraju brzo da uklone Djukanovica i njegove pristalice, i to pre nego
sto se Kosovo konstituise kao autonomija. Na duge staze, i ovaj put ce
se pokazati neefikasnim ako Kosovo ostane u Jugosaviji, jer ce slicnu
autonomiju zahtevati i drugi. Ovaj proces ce neizostavno voditi do neke
nove federacije. On ce biti usporavan nacionalistickim euforijama,
antibirokratskim revolucijama, i slicnim neredima, ali nece moci da se
izbegne. Srpska vladajuca elita je uhvacena u sopstvenoj mrezi: ako
zele da zadrze Kosovo, moraju da federalizuju Srbiju. U isto vreme, oni
ne mogu da odbace Kosovo jer su gurnuli Srbe u ekstremni nacionalizam,
tako da je taj izbor van njihovog domasaja. Oni su doneli srpskom
narodu toliko mnogo poraza da bi gubljenje Kosova u ovo vreme sigurno
dovelo do velikih drustvenih potresa. Njima ostaje samo politika ni rata
ni mira. To ce drzati Srbiju u stalnoj ekonomskoj i politickoj
izolaciji. Ovo ce biti praceno jacanjem represivnih i obezvredjivanjem
civilizacijskih institucija srpske drzave. Svi znaci pokazuju da je
sadasnje srpsko rukovodstvo izabralo ovaj put. Sto je najgore, tome se
ne vidi kraj.
Zahtev kosovskih Albanaca da se odvoje od Jugoslavije je neizbezan
istorijski proces. Albanci imaju sada svoju politicku i intlektualnu
elitu, svoj jezik, svoju istoriju i tudju vlast. To su svi zreli uslovi
za stvaranje svoje drzave. Vecina evropskih drzava je tako i u tim
fazama razvoja stvorena, tako je stvorena i Amerika. Postoje u svetu
vise etnickih grupa koje zele da se odvoje od matice zemlje. Razlika
izmedju Jugoslavije i ovih zemalja je u tome sto su ove zemlje shvatile
istorijske procese i prilagodile drzavu tako da ona zadovoljava
interese veceg dela separatisticke populacije. Recimo u Kvebeku oko 50
procenata Francuza se izjasnjava za Kanadu. Nacioanalisti nisu u stanju
da daju biracima ozbiljne argumente zbog cega treba napustiti Kanadu,
osim jednog. Ako je vec svejedno da li smo u Kanadi ili nismo, zasto se
onda ne bismo odvojili? Druga strana isto tako kaze: ako je vec svejedno
da li smo u Kanadi ili nismo, zasto onda da se odvajamo? Koliko ce ova
igra trajati, ne znam. U kosovskom slucaju, zahvaljujuci politici
Slobodana Misosevica, opcija ostajanja u Jugoslaviji za Albance je
verovatno stoprocentno neprihvatljiva. Srbima jedino ostaje da se
ponasaju kao oni ocevi koji tuku svoju decu da bi ih primorali da ne
pobegnu od kuce.
Ja ne verujem da bi vece investiranje na Kosovu ista izmenilo. Vece
investiranje znaci veci standard, mnogobrojniju elitu a sa tim dolazi i
brzi zahtev za otcepljenje. Propaganda etnicke elite protiv metropole
uvek je uspesna i narodu razumljiva, cak i kad se ode u domen besmisla.
Ostalo je zabelezeno da su Venecijanci 1860. ispratili austrijske trupe
recima: "Prokleti Austrijanci. Od njih smo samo naucili da jedemo triput
dnevno".
Malo ima primera da je metropola uspela da podmiti homogene etnicke
elite. Dosadasnja srpska politika sa Crnom Gorom moze da isgleda kao
uspesan nacin kontrolisanja jedne teritorije tako sto se vecem broju
njihovih politicara daju savezne funkcije. Ali Crna Gora je mala.
Srbija ne moze da izdrzava toliko funkcionera koliko ce imati kandidata
kad se i Kosovo ukljuci u igru. Sa Kosovom ta igra nece verovatno ni
uspeti, jer Albanci nece trpeti bulatovice. Ili sto je vaznije, Srbi i
Crnogorci mogu da igraju te igre jer je to sustinski jedan isti narod.
Razlika izmedju Albanaca i Srba je suvise velika. Tu se nista nece moci
uciniti. Zato ja ne vidim nikakvu buducnost u autonomiji Kosova.
Zivomir Masic
Toronto Kanada