Nasa borba
cetvrtak, 7. maj 1998.
Dobrica Cosic
HOCEMO LI DALJE DA PROPADAMO...
Komentar
Gomila negativnih misli udje svaki dan u nasu glavu i neke mi
prihvatimo. I na kraju godine, ako se u medjuvremenu ne ocistimo rdjavih
misli, preovladace negativizam i neizbezno unistiti nas orginalni smisao
za pravdom.
Dvadeseti vek, gospodine Cosicu, nije vek politickog poraza srpskog
naroda, vec je vek poraza komunisticke ideologije u Jugoslaviji. Nisu
Srbi postavljali politicke ciljeve, pogotovu nacionalne politicke
ciljeve, postavljala ih je stroga partijska hegemonija vodecih ljudi u
Jugoslaviji. Nacionalne srpske ideologije u jugoslovenstvu nije bilo, a
socijalna ideologija u sozijalizmu se protezala od realnog interesa
rukovodecih organa pa sve do lazne implimitacije njihovog
nefunkcionalnog dela, koje se manifestovalo i uglavnom kretalo u smeru
jacanja partijskog aparata i njihovih vodecih elemenata.
Ostali smo bez drzave koju nismo ni imala. Od drugog svetskog rata pa do
danasnjih dana Jugoslavija je bila, apsolutno privatna svojina
zabludjene komunisticke ideologije i njenih lidera. Danas je ona isto
privatna svojina samo u smanjenoj formi grublje i beskurpoloznije
dinamicnosti. Produzena komunisticka realnost dozivljava slom sopstvene
kreativnosti. Kula koju su pokusavali da izidaju se rusi, jer nikada
nije bio izgradjen pravi temelj njenoj buducnosti. A taj temelj je
trebala da bude istina o nama i istina o nasem zajednickom cilju nase
zajednicke drzave. Ta osnova je trebala da bude priznavanje i molba za
oprostaj gnusnih dela od kojih se nisu stideli njihovi pocinioci vec su
ih glorifikovali i pravdali radi neke bolje buducnosti. Pocinjali su
gradnju kuce od krova nadole, tako da je ta gradnja ostala ne samo
imaginarana, vec je postala i smetnja, opasna prepreka za ostvarivanje i
gradnju bilo kakve kuce u kojoj bismo mi kao narod mogli da se sklonimo
i nadjemo zastitu pod najezdom svetskih uragana.
Ne treba se kriti iza srpske nacionalnosti koja u realnosti i nije
postojala u komunistickoj Jugoslaviji. Ciljeve o kojima govorite u
clanku "Hocemo li dalje da propadamo" nisu bili srpski vec iskljucivo
partijski i oni su se svodili i sprovodili na jednoj diktatorskoj
osovini funkcionisanja. Svetske sile nisu neprijatelji srpskom narodu
kako to Vi tvrdite gospodine Cosicu, vec pogresna, samoinicijativna
politika trenutno jednog coveka u Jugoslaviji danas, a isto tako i
jednog coveka u Jugoslaviji ranije.
Dokle cete da branite i zastupate rezim jednoumlja i dokle cete da
krijete poraz komunisticke ideologije iza paravana srpske nacionalnosti.
Da li Vi stvarno u to verujete, ili ste i sami zrtva masinerije za
pranje mozga i ubedjivanja na cijoj se propagandi sav komunisticki
aparat gradio i odrzavao do danasnjih dana? Nemojte govoriti o srpskom
narodu kao o necemu na sta Vi polazete sva prava i imate apsolutni
monopol nad njegovim istorijskim, moralno-kulturnim i danas totalno
pocepanim tkivom.
Satanizaciju Srba nije inicirala svetska javnost, vec upravo
jugoslovenska negativna propaganda medija koja se trudila svim silama da
ubedi srpski zivalj da su mu Amerikanci i ostali svet neprijatelji.
Umesto da su svoje snage i svoju energiju usmerili prema svetskim
javnostima, ne da ih ubedjuju, vec da im samo prikazu istinu, oni su
pribegli vec ustaljenim, starim komunistickim metodama, konstanto
ubedjujuci svoj narod. Jer oni nisu imali istinu, kako su onda mogli da
prikazu bilo sta, vec su samo mogli da se okrenu strogo diktatorskom
manipulisanju stvari a to je totalnom jacanju monopola vlasti u
jugoslovenskoj drzavi. Ali to nije nista novo i to svi mi znamo,
medjutim, novo je gospodine Cosicu da Vi niti bilo koji organ danas u
Jugoslaviji ne nudite resenje za beznadeznu i mizernu situaciju u kojoj
se srpski narod zatekao zahvaljujuci iskljucivo svojim liderima.
Nacionalizam je grozna stvar ako u njemu ne podhranjujemo istinu o
coveku. A istina o coveku je da su svi ljudi prozeti istim zeljama,
strahovima i na kraju istim ciljevima i ostvarenjima. Istine o sebi su
najskuplje istine a srpska istina istice, proizilazi i manifestuje se
samo kroz prizmu postojecih vrednosti stvari. U njenoj se dinamicnosti
najbolje i najverodostojnije sluze neprijatelji istine radi
uskladjivanja realnosti svom licnom interesu.
Nase resenje ne lezi u nasim vodjama, vec u nasoj sposobnosti da
sagledamo i odaberemo prave vodje koje ce biti samo nase produzeno telo,
srpska produzena ruka, misao, ideja i na kraju istinska refleksija onog
sto mi kao narod stvarno predstavljamo. Istina ne sme da se nalazi u
jednom coveku, u jednom lideru. Ona mora da originalno i stalno istice
iz tkiva naroda kao reka iz planinskog izvora. Njeni izvrsioci treba da
su ljudi pocev od najnizeg stepena pa sve do najviseg vrha tog naroda.
Istina se ne stvara u lideru jednog naroda, ona se samo prenosi kroz
njega, nalazeci svoj smisao u pozitivnom delu za sam narod. U srpskom
slucaju lider srpskog naroda nije povezan sa narodom i samim tim
mehanizam srpskog bica nesrazmerno i neadekvatno funkcionise.
Ne, gospodine Cosicu, nama ne treba nacionalna politika i strategija
opstanka vase vizije. Vladajuca sila koja ometa ravromerno disanje
srpskog bica nije novi svetski poredak, vec konstanto prikrivanje istine
o nasoj realnosti u cijem se aparatu i Vi nalazite kao jedan od njegovih
instrumenata. Srbi nisu primorani na politiku kompromisa i odricanja,
kako to Vi vidite, vec jugoslovenski lideri na celu sa svojim liderom su
primorani na jednu takvu, po srpski narod pogubnu politiku. Srbi ne
zrtvuju nista da bi spasili svoj integritet. Srbi su zrtvovani da bi
vladajuca klika spasila i produzila svoj vek trajanja. Mnogo toga se
zrtvuje u ime srpstva, kao sto se i mnogo ljudi i naroda ubilo i
istrebilo u ime Hrista, ili vec nekih drugih religija i ubedjenja.
Nemojte spasavati integritet i celinu naroda beskurpoloznom ideologijom
jugoslovenske vlasti. Nemojte unistavati nesto sto ne mozete spasiti.
Nemojte uzimati od naroda ono sto mu ne mozete dati. I nemojte trositi
ono sto je vec odavno potroseno. Svedoci nasih dela ce biti nase delo
samo po sebi. Zato, zrtvujmo ovaj tren realnosti istini ne radi naseg
licnog interesa, naseg licnog ubedjenja, vec radi buducnosti u kojoj
cete i Vi neizbezno sa Vasim delom biti vreli ucesnik, graditelj i
svedok njenog pravog postojanja.
Cudno! Covek se buni protiv zla koje dolazi spolja, od drugih, zla koje
on ne moze da izbegne, a ne brani se protiv svog sopstvenog zla koje je
u njegovoj vlasti. Tolstoj
Slobodan Macura
Toronto, Canada