odlazak u inostranstvo
Slobodan & Dragana Rasetic (dragana@sprint.ca)
Sat, 11 Apr 1998 22:49:33 -0700
Citajuci clanak odliv mozgova osetila sam se prozvanom jer sam i ja
jedna od tih koji su otisli.Ne svidja mi se Vas ton sa kojim pisete o
svemu tome. Zar posle svega sto se u Jugoslaviji desilo jos treba da se
osecam krivom sto sam otisla. Nisam otisla sa recima da zaradim pare pa
da se vratim. Onog momenta kada sam sela u avion otisla sam zauvek. Da,
Jugoslaviju volim i pogotovo moje drage prijatelje ali nikada se ne bih
vratila nazad neznam kakve pare da zaradim. Kakvo je to poredjene
nesretno. U poslednjih par godina uglavnom su se iselili veoma
obrazovani ljudi koji kada dodju vrlo brzo potvrde svoje diplome i nadju
veoma dobre poslove. To da odlazimo sa recima da cemo se vratiti je
glupost. Isto kakva je to prozivka sto nasa deca ne govore dobro srpski
i nemaju sprske manire. Pa dovedite kanadsko dete sa godinu dana ili
neka se rodi u Jugoslaviji pricace engleski sa akcentom ili nikako. Nije
mi samo jasno dokle cemo mi Jugosloveni, Srbi ili kako god volite da
budemo sentimentalni do besvesti. Krajnje je vreme da na stvari pocnemo
da gledamo realnim ocima, sto nam bas nikako ne lezi. Zar uvek mora da
bude ono "metar moga sela Amerika cela". Volela bih da imate malo bolji
uvid u sve o cemu pricate. Po vasem tonu ja bih rekla da smo mi ovde
jako nesrecni. Ima i takvih ali su oni uglavnom nesrecni zbog svojih
stavova i nemogucnosti da se prilagode. I za njih ima resenje avioni
lete u oba pravca, ali ni njih nesto nevidim da se vracaju. Molim vas
promenite ton jer otici negde napolje i nije bas takva nesreca,
naprotiv....
Pozdrav Dragana Rankov-Rasetic