Kada ~ovek samog sebe postavi na jedan tako klizav teren, kakav rat
u Bosni--verovali ili ne--jo{ uvek jeste, bez obzira da li je re~ o
politi~kim, umetni~kim, ili--za{to da ne!--ljudskim predstavama,
smatram da se mora biti i vi{e nego obazriv. Po{to ovim pisanjem
nameravam da odgovorim na jednu "bezobraznu" kritiku gospodina Kosti}a,
a u vezi s filmom "Dobrodo{li u Sarajevo", pretpostavljam da je red da
i ja izlo`im svoje karte. Nisam filmski kriti~ar, i ne smatram se
kompetentnom da ocenjujem "ostvarenja" sa umetni~kog stanovi{ta. Ali
ba{ zbog toga verujem da kriti~ar--ukoliko `eli da (p)ostane dobar--ne
bi trebalo da i dalje me{a ve} davno pobrkane "babe i `abe". Drugim
re~ima, ne bi trebalo da luta po raznoraznim itekako {kakljivim temema,
ve} da se usredsredi na sam predmet kritike: "pravu umetnost". A to
kod nare~enog gospodina svakako nije bio slu~aj.
U svoj vrlo kratak "kriti~ki osvrt" na ovaj britanski film, Kosti}
je nagurao mnogobrojne eksplozivne frazetine (pozajmljene iz suhoparnog
novinarskog vokabulara), koje uglavnom ama ba{ ni{ta ne zna~e, ve} su
tu da popune prostor. Tako ih bar vidi nezainteresovani ~italac, koji
ne ume da i{~eprka podtekst. A podtekst je ovde, izgleda, va`niji od
kritike. Tako je tema ovog "idejnog i stilskog galimatijasa" zapravo
"`urnalisti~ki davno izraubovana istina o ratu u Bosni", a ne, recimo,
prikaz jedne istinske ljudske tragedije, koja je do pre samo dve godine
besnela na nekoliko stotina kilometara odavde. Ono {to u stvari najvi{e
kopka na{eg kriti~ara jeste "predvidljiva i kruta" podela na "`rtvu i
d`elata", a nikako ~injenice koje su dovele do takve--za ovda{nju
populaciju jo{ uvek nepredvidive--podele. Mo`da bi gospodin Kosti}
trebalo da se o toj "podeli" (ili bolje re}i: o tom ME[ANJU!) obavesti
u "Feralovom" tekstu "Kosti u mikseru" (M.^ulji}a), pa da onda vidimo
~ija nana crnu vunu prede! Jer, verujem da se nikome ne bi dopala
skora{nja groteskna ideja Franje Tu|mana (o zajedni~koj grobnici za
po~initelje i `rtve usta{kih zlo~ina u II svetskom ratu).
I za kraj jedno pitanje: ko ovde "robuje stereotipnim medijskim
predrasudama": Vinterbotom, koji uz gorak cinizam razobli~ava inertnost
Evropske zajednice, ili gospodin Kosti}, zajedno sa onim delom
primitivne beogradske publike koja aplauzom i zvi`ducima (odobravanja,
dakako!) pozdravlja psihopatskog vo`da Karad`i}a, ~etni~ke pesme i
ru{evine Vukovara s po~etka filma?
Vesna Bogojevi}
P.S. Da li ste i Vi aplaudirali (makar u sebi)?