odlucio sam se da vam posaljem kratko pismo iz Rima, tek toliko
da vam se zahvalim na zadovoljstvu koje mi pruzate svakog bogovetnog
dana - a to je da citam Vas cenjeni list preko Internet-a.
Kratka crtica o meni tek toliko da znate ko se nalazi sa druge strane -
jedan od onih koji su napustili Beograd uprkos blagostanju 1994 godine,
neposredno nakon zavrsenog ETF-a, a sve to iz ciste obesti jer mi se
vise svidjalo da se vozim Vespom nego GSB-om, vise mi se svidelo da me
nadlecu morski galebovi nego vojni helikopteri sa osakacenim momcima,
vise mi se svidjalo da radim ono sto volim nego ono sto moram, vise mi
se svidjalo da zivim na moru nego u blatu, vise mi se svidelo da pamtim
i prezirem nego da kolektivo zaboravljam i oprastam ponovo glasajuci,
vise mi se svidelo da vam budem daleko nego da vas vidim bespomocne i
mene zajedno sa vama...
Ovde radim kao project manager u kompaniji koja se bavi
telekomunikacionim softverom.
Ukratko, da vam sada ne bih pevao panagirike, jos jednom vam se
zahvaljujem na obogacivanju ovih mojih dana koje provodim ne u
ekonomsko-politickom vec vise u kulturolosko-estetskom egzilu...
vas odani,
Aleksandar Mitrevski