"Bankarski sektor Jugoslavije, kaze se u izvestaju predstavlja i dalje
jednu od kljucnih kocnica u finansiranju privrede i jacanja ekonomskog
rasta." Ova konstatacija pogadja u sam centar problema u kojima se
nalazi danasnja Jugoslavija. Ukoliko se na tom planu nista ne sredi,
nikakve druge mjere nece moci zaustaviti dalje nazadovanje i raspad
Jugoslavije, a mozda cak i Srbije i Crne Gore.
Ovaj problem nije od danas. On je prisutan vec skoro 20 godina, i jedan
je od kljucnih uzroka degradacije privrednog sistema prethodne
Jugoslavije. Takav bankarski sistem (u koji ubrajam i Narodnu banku
Jugoslavije kao vrhovnu monetarnu vlast) nije produkt "partije na
vlasti" nego produkt jedne odredjene ekonomske filozofije koja ima
siroku podrsku u krugovima jugoslovenskih ekonomskih strucnjaka, pa i
znatno sire. Jedan od njenih osnovnih slogana glasi "kamatna stopa mora
biti veca od stope inflacije" sto je cista utopija. Na takvoj teoretskoj
osnovi se ne moze izgraditi neki bolji bankarski sistem od onoga koji
smo imali i koji imamo danas. Radi toga bi bilo mnogo korisnije da se
formira jos jedan paralelni monetarni, a time i bankarski sistem kojim
bi upravljala jedna privatna korporacija na nacin koji bi omogucio da se
primarni novac uliva u privredu izvan kreditnog odnosa. Mozda bi
eventualni crnogorski perper mogao biti dobar pocetak? Jedna zemlja a
dvije monete, obje domicilne u toj zemlji, nije nesto sto bi bilo
suprotno trzisnoj privredi. Naprotiv, bio bi to onaj pravi korak u
demokratizaciji privrede na koji dugo cekamo. On bi donio izlaz iz
corsokaka u kojem se danas nalazimo.
M. Katic