Razumljivo je da je g-din Maahiko Otsuka zapanjen dogadjajima koji
potresaju Japansku ekonomiju. Kao i mnogi njegovi sunarodnici, on nije
navikao na lose vesti " u zemlji izlazeceg sunca ", pogotovo ne kada stizu
u ovim kontigentima. Da podsetimo samo na "Sumitomo" skandal koji je jos u
svezem secanju, pa onda jos i ova serija bankrotstava. G-din Otsuka nije
nazalost uspeo da ukaze na nekoliko znacajnih cinjenica vezanih za
ekonomsku situaciju u Japanu:
Prvo, bilo bi interesantno da se citaocima pojasni sta znaci da " najveci
svetski kreditor ima unutrasnje dugove u iznosu od cetiri biliona dolara".
Ko u ovom slucaju predstavlja duznika a ko kreditora? Takodje je i cifra
zanimljiva - naime dovoljno je mala da izazove cudjenje da ovakva zemlja
ima probleme zbog pomenutog "unutrasnjeg duga".
Jedno od sustinskih pitanja u ovom trenutku u Japanu jeste pitanje dugova,
ali po drugoj osnovi: dugovi postoje odavno, jedino sto se u Japanu menja
je njihov tretman u firmama, javnosti, vladajucim strukturama. Nekada
uobicajena praksa zatvaranja ociju pred neugodnim detaljima sada se gasi i
to po zakonskoj osnovi. Uzmimo za primer najvecu svetsku banku Bank of
Tokyo - Mitsubishi Ltd. Kako je vec odranije najavila, ova banka je
fiskalno polugodje ( Sep 30,1997) zavrsila u "crvenom" : 913,2 biliona jena
i na taj nacin je, samo za sest meseci uspela da otpise citav iznos losih
dugova (potrazivanja) u vrednosti 1,1 trilion jena! Da pojasnimo da se ovde
radi o dugovima prema Bank of Tokyo, dakle njenim potrazivanjima koje
nikako nije oprostila, vec jednostavno prestala da ih zavodi kao "assets".
Ovo je banka uradila kako bi zadovoljila nove zakonske regulative koje
stupaju na snagu u Aprilu 1998, a koje ce zahtevati od banaka da malo
pazljivije cesljaju svoje bilanse i otpisuju zajmove za koje misle da ce
imati problema u naplati. Ova praksa je ubicajena u drugim zemljama Zapada.
Potez Bank of Tokyo je odmah rezultovao najavama 13 od 19 najvecih banaka u
Japanu da ce uciniti isto. "Trend je zapocet", reci su Elizabet Daniels,
Izvrsnog Direktora u Morgan Stanley Japan Ltd. Japanske banke pokusavaju da
se oslobode losih potrazivanja koja po vladinoj racunici iznose oko 27,9
triliona jena, sto ce im pomoci u novim uslovima finansijske deregulacije i
merama koje ce uvesti daleko vecu konkurenciju izmedju banaka, brokera i
osiguravajucih kuca, u narednih par godina. Losim potrazivanjima se
smatraju ona: 1)cije su interesne stope spustene ispod Japanske diskontne
stope od 0,5%; 2) zajmovi na koje nikakva mesecna placanja nisu pristigla
preko sest meseci; i 3) oni zajmovi dati kompanijama u stecaju.
Bank of Tokyo - Mitsubishi ocekuje operativni profit u iznosu 470 biliona
jena za kompletnu fiskalnu godinu (Mart 1998). Ukupna vrednost ovog giganta
je $648 biliona ( prema podacima casopisa The Banker, za 1996). Pored ove
banke, na listi 10 najvecih svetskih banaka je sest Japanskih (#4 Sumitomo
Bank - $460 biliona,#6 Dai-Ichi Kangio Bank - $434B,#7 Fuji Bank - $433B,
#8 Sanwa Bank - $427B,#9 Sakura Bank - $423B). Kao poredjenje, najveca
americka banka - Chase Manhattan Corp. je na 17-tom mestu!
Japan deli nevolje svojih nesrecnih suseda (Thailand, Korea, itd) gledajuci
po uzrocima za finansijsku krizu: bolesna finansijska industrija,prevelika
drzavna regulativa koja koci razvoj, kao i vec pomenuti losi zajmovi. Ali
to se i slicnosti zavrsavaju. Propast Yamaichi Securities Co. Ltd, cetvrte
po snazi brokerske kuce u Japanu, nastavlja seriju:Sanyo Securities Co.Ltd,
Hokkaido Takushoku Bank Ltd. ... Sve su ove firme tokom 80-tih u Japanu
uradile isto sto i mnoge druge u Jugoistocnoj Aziji i Juznoj Koreji:
prevelika ekspanzija u doba ruzicastih snova.Pomesali su optimizam sa
neprihvatanjem realnih problema. Sada ove druge kao razloge za propast
navode strane spekulante. Japanski premijer Hashimoto: " ... ove zemlje
Jugoistocne Azije duguju novac, Japan pozajmljuje novac. Priroda nasih
problema je drugacija."
Russel Jones, vodeci ekonomista pri Lehman Brothers Tokyo: "radi se o
sasvim drugacijoj igri". Japan ne zavisi od priliva kapitala u smislu u
kome ostali zavise ( toliko o tvrdnji g-dina Otsuke iz pomenutog teksta u
Nasoj Borbi: "medjunarodno poverenje prema Japanu opada zbog niza bankrota
berzanskih kompanija!? "Jeste, mi vam dugujemo bilione, ali cini nam se da
ste postali malo nepouzdani u poslednje vreme. Razmotricemo da li cemo da
vama dugujemo u buducnosti...ha,ha ).
Ron Bevaqua, ekonomista kod Merill Lynch,Tokyo: "Ove zemlje pozajmljuju a
sada nisu sposobne da vrate! Japan ima pozitivan "tekuci racun"koji je
ekvivalentan 2,5% Bruto Drustvenog Proizvoda."
Ukupna velicina takodje znaci puno: Thailand ima oko $38B u deviznim
rezervama (1996), Juzna Koreja $32B. JAPANSKE DEVIZNE REZERVE SU $228
BILIONA, GOTOVO POLA DEVIZNIH REZERVI SVIH SEDAM G7 CLANICA, I CETIRI PUTA
VISE NEGO REZERVE U SAD! AKO I JEDNA VLADA MOZE DA SE POUZDA U SNAGE ZA
POMOC SVOJOJ VALUTI - ONDA JE TO JAPAN.
Kako jedan analiticar rece, na redu je veliko pospremanje kuce u Japanu.
Napomena: izvori korisceni: REUTERS, BLOOMBERG, Financial Post - Toronto.
B = bilion.
Dragi Juskovic, Toronto.