Jos jedna godina se blizi kraju. To je vreme kada se moramo osvrnuti na
period koji ostavljamo za sobom i kada treba svesti racune. Ne mozemo biti
zadovoljni onim sto se zbivalo prosle godine, niti mozemo biti srecni sa
ovim sto nas danas okruzuje; ako ne budemo spremni da menjamo i da se
menjamo, necemo imati razloga da nesto bolje ocekujemo ni u buducnosti.
Ogromnu energiju koja se pre godinu dana izlila na ulice srpskih gradova
iscrple su stranacke razmirice. Demokratske promene, koje su se dale
naslutiti, skrenute su ka sporednom ulazu; glavna kapija je sirom otvorena
korupciji i samovolji. Vladavina zakona se povukla pred zakonom batine.
Obecane ekonomske reforme i preporod pretvorili su se u rasprodaju
nacionalnih resursa i otvoreni grabez tudjeg i nezaradjenog. Umesto
povratka u svet pojacane su resetke kaveza izolacije! Zamor i rezignacija
zamenili su elan i delanje. Zaboravljene su izbeglice iz Krajine. Srbi
preko Drine se cesto ne dozivljavaju kao deo istog narodnog bica. Ljudi
proterani sa svojih ognjista poceli su da se posmatraju kao teret, a ne kao
ljudska, eticka i nacionalna obaveza. Cvet nase mladosti otisnuo se da
izgradjuje i sebe ugradjuje u druga drustva; starima i umornima ostavljeno
je da grade buducnost Otadzbine.
Ali nije vreme za gnev, niti za predavanje ocajanju. Nije vreme ni za
mrznju, jer mrznji nikada nije vreme! Vreme je za suocavanje sa istinom.
Vreme je za odluke za koje su prilike odavno sazrele. Vreme je za promene!
Demokratija se ne prima na dar. Demokratija se osvaja! Nas narod nece imati
priliku da na ovom svetu oproba srecu u nekom drugom zivotu. Ovo je nas
zivot, ovo je nase vreme, ovo je nasa zemlja i nasa bastina. Niko nema
prava da od necijeg pravi nicije! Politickoj sebicnosti i praznoslovlju,
manipulaciji istorijom, zrtvovanju nacionalnih interesa sopstvenoj
politickoj promociji, unistavanju ekonomske osnove naroda u korist
sopstvenog politickog i ideoloskog prezivljavanja, mora se reci dosta!
Mi imamo snage, mi posedujemo energiju, nase je znanje, i zato ne rasipajmo
taj kapital uzalud! Ne mozemo se odreci svoje istorije, svoje vere i svojih
uverenja, niti od svojih suseda trazimo da se toga odreknu. Ono sto trazimo
jeste da se traganje za razlikama zameni traganjem za slicnostima. Duzni
smo da naucimo da zivimo jedni pored drugih, ako vec ne mozemo i necemo da
zivimo jedni sa drugima. Mi smo deo sveta, svidjalo se to kome ili ne. Iz
njega se mozemo iskljuciti jedino sami. Nasa Otadzbina je jedna i
nezamenljiva, ali citav svet je i nase delo, i nasa postojbina. Glave gore,
Srbi!
Bozic je pred nama. Mudraci i pastiri, prateci zvezdu koja je najavila
Rozdestvo Hristovo, dosli su da se poklone onome koji se ocelovecio da bi
se zrtvovao za dobro svih. Prateci druge zvezde, neki medju nama zrtvuju
sopstveni narod svog licnog dobra radi. Ali nema nicijeg dobra po cenu
opsteg zla! Vremenu ljubavi i milosrdja, koje je obelezje Bozica, sledi
vreme radosti i nadanja, koje je obelezje Nove Godine! To je vreme kada
sebe nudimo drugima, kada se otvaraju i vrata domova i kapije srca. Ne
smemo dozvoliti da brave nasih vrata i kapija ostanu zakljucane, i nikoga
ne smemo ostaviti bez nade.
Mir Bozji, Hristos se rodi! Srecna Vam Nova Godina!
London, decembar 1997