MEDJUNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA U KAMPANJI ZABRANE PROTIVPESADIJSKIH MINA

Da bi se uklonile samo mine "posejane" tokom rata u Bosni, potrebno je od 20 i 50 godina jer, izmedju ostalog, mina moze da se proizvede i za tri dolara, a za uklanjanje je potrebno i do hiljadu dolara

Ljiljana Gogic

Na geografskoj karti bivse Jugoslavije, koju u svojoj beogradskoj kancelariji drzi Edru Mekleud, delegat Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta za humanitarno pravo, podrucja u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj na kojima su tokom rata postavljane protivpesadijske mine obelezena su debelim ruzicastim linijama. Poklapaju se sa linijama sukoba i gotovo cela Bosna "prosarana" je njima.

- To su toliko lepa podrucja da bih pozeleo da ih sva obidjem i da samo s uzivanjem setam, ali znam da do kraja zivota to necu moci, kaze Mekleud.

Prema procenama, na podrucju BiH postavljeno je oko tri miliona mina. Sarajevo i okolina grada samo su jedna od opasnih zona. Na mapama je obelezen i raspored mina i drugih eksplozivnih naprava po ulicama. Ruzicaste tacke deluju zastrasujuce, a jos vise podatak da mesecno samo u ovom gradu, igrajuci se, od mina nastrada po dvoje dece.

- Jedan od najporaznijih podataka je da 95 odsto zrtava mina nisu nikada bile ukljucene u vojna dejstva. U svetu ima vise od 100 miliona mina, a najugrozenija podrucja su Avganistan, Angola, Kambodza, Irak, Sudan, Mozambik, Koreja, BiH. Od ove posasti godisnje strada oko 24 hiljade ljudi, odnosno dve hiljade mesecno. Od dve hiljade ljudi, 800 pogine, a 1.200 biva ranjeno. Na svakih 20 minuta ove naprave odnesu jednu zrtvu, kaze Gordana Milenkovic, predstavnik za stampu MKCK.

Pocetkom 1996. godine Komitet je u bivsoj Jugoslaviji otpoceo program upozorenja. Stampani su posteri, leci i snimljeni spotovi koji se emituju na radio i televizijskim stanicama, a zatim je otpocelo i obucavanje predstavnika lokalnih organizacija Crvenog krsta da stanovnistvo upozoravaju na opasnost od mina.

Prema iskustvu naseg sagovornika, deci je lakse preneti poruke upozorenja, za razliku od muskaraca srednjih godina, seoskog porekla, koji spadaju u kategoriju raseljenih lica. On kaze da se pre svega radi o ljudima koji smatraju da znaju kako treba da se sacuvaju. - Ziveli su na seoskom podrucju i na njima se osecaju sigurnim. Kao raseljena lica, a to se uglavnom odnosi na Srbe, oni ponovo rade na njivama, ali ipak je to teren koji sada ne poznaju. U vecoj opasnosti su i ljudi koji vise ne zive u svojim kucama, jer su primorani da idu u nabavku drva za ogrev ili da nesto ulove ili upecaju, pa zalaze u podrucja koja nisu bezbedna.

Princip je da svu odgovornost snose oni koji su mine postavili i trebalo bi i da ih uklone. U Bosni je problem sto se vlast na pojedinim teritorijama menjala, a ne postoji centralna vlast koja bi na tome radila. Eksplozivne naprave uklanjaju vojske, a u ovu akciju ukljuceni su i pripadnici Sfora. Cesto, medjutim, nema oznaka za minska polja. Procenjuje se i da na svakih 500 mina jedna osoba koja ih uklanja biva povredjena. To znaci da se moze ocekivati jos sest hiljada zrtava u tom procesu u Bosni.

Za proizvodnju jedne mine dovoljna su i tri dolara, dok uklanjanje jedne mine moze da kosta i hiljadu dolara. Njihovim postavljanjem poljoprivredno zemljiste postaje neupotrebljivo, a uklanjanje mina je veoma skupo i taj teret zemlje osiromasene ratom ne mogu da podnesu.

Gordana Milenkovic podseca da je MKCK kampanju zabrane proizvodnje, postavljanja, skladistenja i trgovine minama otpoceo 1994. godine, od kada se konstantno radi na skretanju paznje javnosti na ovaj problem. Poslo se od cinjenice da je vojna vrednost protivpesadijskih mina sumnjiva, upravo zato sto, cak i kada se koriste protiv nezasticene pesadije, mali procenat trupa se izbacuje iz stroja, a najcesce zrtve su medju civilnim stanovnistvom. Posle konferencije u Tokiju, marta ove godine, septembarska Konferencija u Oslu, na kojoj je ucestvovalo 89 zemalja, bila je jos jedan korak napred ka opstoj zabrani protivpesadijskih mina, a potpisivanje sporazuma ocekuje se u decembru, na konferenciji u Otavi.

Juzna Afrika, koja vazi za jednog od najvecih proizvodjaca (medju njima je i predratna Jugoslavija) obavezala se da ce do kraja godine unistiti 260 hiljada mina, a vlada Velike Britanije odlucila je da taj posao obavi do 2001. Prioritetni cilj je da se zaustavi njihovo postavljanje, jer je i za uklanjanje postojecih potrebno celih hiljadu godina, pod uslovom da se vise nijedna ne postavi. A i dalje se postavljaju.

- MKCK prenosi svoje apele vladama koristeci svoj ugled u svetu. Drugi nacin da se na vlade utice jeste preko nacionalnih drustava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Poznato je da je u tome bila angazovana i nedavno nastradala princeza Dajana, koja je bila jedna od glavnih promotera akcije. U ovom trenutku, jedan od glavnih nosilaca procesa resenja problema jeste Kanada. MKCK je svetskoj javnosti predocio taj problem kao zajednicki. Zeleli bismo da ohrabrimo stanovnistvo da utice na vlade svojih zemalja, jer i zemlje bivse Jugoslavije i dalje imaju velike zalihe mina, porucuje Edru Mekleud.