ZIVOT PORED POCETKA (ILI KRAJA) "MILOSEVICEVOG PUTA"

Ulazi u dvorista kuca, u naselju "presecenom" na pola, zatrpana peskom. Zidovi popucali, deo krova ostecen, ugasena njiva

Josip Stantic

Poluautoput Feketic-Hajdukovo ili "Milosevicev put" koji je nedavno, u jeku predizborne kampanje levih snaga, otvoren, gledano ocima obicnog (politicki neopterecenog) putnika lepa je i korisna tvorevina. Beograd je sada, uslovno receno, severu Backe blizi nego ikada - razdaljinu od dvestotinak kilometara moguce je prevaliti za, ranije nezamislivih, sat i po.

Mesnu zajednicu "Supljak" isti autoput, koji su Supljacani samo desetak dana nakon njegovog svecanog otvaranja hteli da blokiraju, sece na pola. Kako onaj izolovani deo ne bi ostavili bez komunikacije sa naseljem koje se nadovezuje na Palic i Suboticu, graditelji su prakse autoputa izgradili nadvoznjak.

Zaticemo ga napustenog - nigde teske mehanizacije i pratece buke od koje se pre dva dana, kada su tu bili predstavnici republickih organa, izvodjaca radova i inspektori, nije moglo normalno razgovarati. Ulazi u dvorista kuca koja su onda bila zatrpana peskom, i sada su zatrpana i pusta.

Nesto dalje, u podnozju nadvoznjaka, odmah pored autoputa, stoji teretni kamion s karakteristicnim znakom "Vojvodinaputa" na vratima. Dvojica crnjomanjastih radnika utovaraju visak gradjevinskog materijala.

Pedesetak prasnjavih metara dalje nalazi se jedno neogradjeno imanje sa cetiri-pet "ekonomskih" objekata. Domace zivotinje - psi, stoka, zivina, svi su vezani ili zatvoreni. Domacine nalazimo, zajedno sa komsijama, u kuci okupljene oko jutarnje kafe. Pitamo sta se promenilo od prekjucerasnje posete "visoke republicke delegacije".

- Posto je bila tu ta komisija i konstatovala kakva je situacija, meni su rekli da trazim odstetu od DD "Vojvodinaput", posto su mi zidovi popucali, deo krova je ostecen, ugazena mi je neotkupljena zemlja, izvaljena ograda. Isla sam kod rukovodioca radova na nadvoznjaku. Obecao je da ce doci, ali se nije pojavio i ici cemo sudskim putem - kaze vlasnica imanja Silvija Lerinc ogorceno.

"Zbog masina se tu toliko sve treslo, da su lonci padali sa sporeta, solje sa stola - ovde nista nije ostalo na mestu. Jos mi je taj rukovodilac Popovic rekao da je nemoguce da su zidovi popucali od ovih masina. Rekla sam, ako je nemoguce, donesite masine, ja cu vas ugostiti od 7 do 19 sati, dok mehanizacija radi, da vidite da li je moguce ili ne", kaze i dodaje da su radovi, kada je primeceno da ce izaci republicka delegacija "na brzaka posvrsavani". Vec su odneli i masine. - Komsije kojima je dvoriste zatrpano dobice nadoknadu. Meni nista nije zatrpano vec je unisteno, i zato su mi projektanti rekli da se obratim izvodjacu radova. A oni me upucuju kod projektanata. To je kao igra sa loptom, ali mi nismo lopta vec ljudi koji hoce da zive mirno - kaze ona i njen muz Karolj, i objasnjavaju: "Zivot nam nije vise isti."

Napustamo nadvoznjak u Supljaku, i odlazimo do sledeceg, desetak kilometara udaljenog, koji nosi sluzbeni naziv "petlja istok". Zaista, cist je cinizam nazvati ovaj prateci objekat autoputa prelazom, ili "petljom", s obzirom da ga je moguce savladati samo pesice. I to pod uslovom da ste fizicki vrlo vesti. Nanosi peska sa obe strane nadvoznjaka ovde jos vise ugrozavaju ljude koji zive u njegovoj blizini nego Supljacane.

Ruza Tumbas kaze da joj je zemljom zatrpano skoro pola dvorista, i da ih za nju i njenog muza, jos ubedjuju kako im je za to placeno. - Vec je sest godina proslo kako su nas zasuli. Sud je doneo presudu da nam "Rumaput" - izvodjac radova, to mora isplatiti. U pitanju je 10.000 dinara. Godinu dana je proslo niko nam nicim nije platio. Uzeli su nam zemlju i zbog autoputa, ali isplatili su nas i nismo kazali ni rec - prica gospodja Tumbas. Pokazujuci ulaz u dvoriste, do koga je sa nadvoznjaka moguce doci samo jednim malim i izuzetno strmim puteljkom, ona objasnjava da su i kuce u komsiluku zasute ali da ni njihovim vlasnicima nista nije isplaceno.